Прадробњаци, стари Дробњаци и Дробњаци, кроз вијекове и територије: Какву везу прадробњаци имају са викинзима? Одакле, како и кад су могли доћи на Балкан?
Кад су стари Дробњаци дошли на подручје Херцеговине, у вријеме ког владара? Одакле су кренули, којим су се предјелима кретали и колика им је била тадашња бројност? Који су још знаменити родови били са њима?
Зашто је епицентар свих легенди, предања и топонима о Светом Сави управо подручје Херцеговине, а посебно у пространој области Старог Дробњака, која је обухватала и источне области Бањана, Рудина, преко кланца Дуге и Голије, Гацка, Горњег Поља, Лукавице, Јаворја, Дурмитора и дробњачке вале, па све до Вранешке долине?
Да ли су стари Дробњаци и старосједиоци Никшићког поља дијелили заједничку прошлост и територију, и то у још давнија времена него што се то до сада претпостављало?
Како су настали неки од најстаријих дробњачких топонима попут личног имена Дробњак, или топонима попут Беришина Лука или извора Шарбан?
У ком периоду је Дробњак рођен и по чему је он постао знаменита личност, односно идентитетски родоначелник племена?
По први пут ће се објавити најстарији родослов племена Дробњаци.
Које се данашње породице сматрају потомцима Дробњака? Књига ће као посебан додатак објавити до сада најсвеобухватнији списак презимена које су поријеклом од Дробњака.
Погледајте Садржај књиге. Медијске најаве и чланке о књизи.
Позивамо све заинтересоване потомке, као и поштоваоце Дробњака и њиховог богатог духовног, историјског и културног насљеђа, да подрже овај пројекат на један или више начина.