О Дробњацима

Фот. горе: Дјевојачка ношња Пиве и Дробњака, реконструкција КУД ДУРМИТОР Кула

Дробњаци (Ђурђевдан, Дробњак, хг. I1-P109>FGC22061) су још од свог постанка живјели као горштаци, сточари и војници, чувари граничних области и путева, да би се потом све више почели бавити и поносништвом као и трговином. Они несумњиво слове за једно од најзнаменитијих и највећих српских средњовјековних племена које чињенично и утемељено можемо пратити у немањићкој држави, на територији Старе Херцеговине, од првих деценија XIII вијека, а можда чак и прије тог периода. Стари Дробњаци, које А. Лубурић назива Новљанима, су још у средњем вијеку били уређени као племе, проистекло из изворне, номадско-влашко-војничке родовске заједнице са заједничким мушким претком.

Дробњацима се назива племе, а Дробњаком подручје које то племе насељава. Појам племена указује на организовану заједницу становника који живе на одређеној територији, и који имају заједничке обичаје, језик, вјеру, поријекло, традицију и јаку племенску свијест, дакле одлике које их међусобно повезују у јединствену цјелину, како друштвену тако и територијалну. Племе дјелује као аутономни војнички, политички и економски колектив, у стању да самостално функционише изван било каквог државног уређења. Дробњаци су превасходно настали као влашка патронимична заједница окупљена око заједничког претка (стари Дробњаци), али су се временом ширили и срастали заједно са несродним, усељеничким, братствима. Племе чине његова братства, а братство чини више породица. Братство је облик заједнице у коме су сва домаћинства, односно породице, сродне по крви, дакле имају истог заједничког претка као и крсну славу. Унутрашњост племена је увезана и крвним сродством, насталим удајама и женидбама између његових братственика.

Дробњаци су током читаве историје свог постојања, несумњиво били и остали, не само идентитетско и географско него и духовно, језичко, културолошко, научно, демографско и слободарско језгро, жила куцавица српског рода и земаља. Уз дробњачке јунаке, који у бурним историјским збивањима током вишевјековног периода страдања и борбе за голи опстанак, чувања соптсва и Светосавља, на распећу непријатељских великих сила, остављају упечатљив траг, имамо исто толико присутну и духовну нит, испољену кроз монашења, ктиторства, задужбине, доброчинства, служења, као и значајан број подигнутих и обновљених манастира и цркава. Бројни савремени потомци овог племена су неки и од најзнаменитијих личности попут научника, писаца, свештеника, војвода, академика, историчара, умјетника, трговаца, инжењера, спортиста…

Дробњачка братства

Стари Дробњаци (хг. I1-FGC22061): Потомци праоца Дробњака формирају племе Дробњаци у периоду који почиње још у трећој деценији XIII вијека и траје све до осме деценије XIV вијека. Међутим, племенска територијализација Дробњака на територији жупе Комарнице и Језера је у потпуности окончана тек почетком четврте деценије XVI вијека.

Косовчићи (Савиндан / Ђурђевдан)
- Омакаловићи (Пошћење / Пошћенски Крај)
  - Самоборани (огранак разгранат у Самобору код Гацка, од прве половине XVI вијека)
  - Грбовићи (Пошћење / Врточ Поље)
  - Абазовићи-Коњокради (огранак разгранат на Гласинцу, у сарајевско-романијској области, од првих деценија XIX вијека)
  - Вранеши (огранак разгранат у Вранешу, у Горњем Полимљу, од друге половине XV вијека)
  - Барци (Баре)
- Ђурјановићи (Дужи)
- Рашковићи (Пошћење / Церница / Самобор)
Косорићи (Ђурђевдан / Никољдан, Косорићи)
Србљановићи (Ђурђевдан / Пантелијевдан, Тимар / Зуква)
Церовићи (Ђурђевдан / Никољдан, Тушина)
Мандићи-Милешевићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Придворица / Вукодол)
Вуловићи (Ђурђевдан / Никољдан, Доња Бијела / Горња Бијела)
Добриловићи (Ђурђевдан / Никољдан, Комарница / Грабовица)
Калабићи (Ђурђевдан / Никољдан, Мокро)
Милошевићи (Ђурђевдан / Усековање главе Св. Јована, Доња Бијела)
Поповићи (Никољдан / Ђурђевдан, Грабовица / Пашина Вода)
Златнопојасовићи (Ђурђевдан / Мала Госпођа, Загуљ / Доња Буковица / Шљиванско)
Ђуришићи (Ђурђевдан / Аранђеловдан, Тушина)
Балотићи (Ђурђевдан / Никољдан, Горња Буковица / Превиш)
Миличићи (Никољдан / Ђурђевдан, Комарница / Вирак)
Вуковићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Добра Села / Меруља)

Старинци: Родови који су заједно са старим Дробњацима учествовали у формирању племена. Они су као старосједиоци већ могли насељавати област дробњачке вале или су је населили заједно са старим Дробњацима:

Тепчани (Тепца / Тепачко Поље, хг. I2-Y3120>PH908>BY188335)
Милутиновићи (Тривуњдан / Ђурђевдан, Комарница /Вирак / Мотички Гај, хг. R1b-U152>L2)
Кујунџићи, Милашиновићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Превиш / Горња Буковица, хг. J2a-Z6055>Y14439, потомци овог старинског рода немају оформљено заједничко братство у Дробњаку, али је њихово присуство примјетно у динарским крајевима, управо тамо гдје су се дробњачки исељенички правци уобичајено одвијали почев још од позног средњег вијека)
Курепи (Мратиндан, Тушина, хг. I2-Y3120>PH908)
Џукићи (Аранђеловдан, Дужи, хг. I2-Y3120>PH908)
Мљетичани (Ђурђевдан, Мљетичак, хг. I1-M227>BY169301, огранак разгранат у Мионици, у Колубари, од средине XIX вијека, за ову родовску групу још увијек није могуће поуздано утврдити да ли се ради о дробњачким Старинцима или Усељеницима, а с обзиром на мјесто њиховог поријекла као и хг., изгледа да би могли бити Старинци)

Усељеници: Родови који су се усељавали у Дробњак у периоду након већ окончане територијализације, посебно од средине XVI па до средине XVIII вијека:

Караџићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Петњица, хг. I2-Y3120>Z17855)
Годијељи (Томиндан / Ђурђевдан, Годијељи, хг. J2b-M205>Y22059)
Пресенчани (Ђурђевдан / Илиндан, хг. R1a-Z280, огранак разгранат у Ибарском Колашину, од средине XVIII вијека)
Ћетковићи (Ђурђевдан / Никољдан, хг. I2-Y3120>Y441928, огранак разгранат у Шекулару, у Горњем Полимљу, од прве половине XVIII вијека, а потом и посебно присутан у Метохији)
Разни родови (разни мањи усељенички или стариначки родови)

Фот. горе: Карта ужег Дробњака (Аутор: Марио Јегдић, фебруар 2021).

Google Sites

Report abuse