Племе Дробњаци - Поријекло, историја и братства

Фот. горе: Дјевојачка ношња Пиве и Дробњака, реконструкција КУД ДУРМИТОР Кула.

Дробњаци (Ђурђевдан, Дробњак, хг. I1-P109>FGC22061) несумњиво слове за једно од најзнаменитијих и највећих српских средњовјековних племена које чињенично и утемељено можемо пратити у немањићкој држави, на територији Старе Херцеговине (данашња област сјеверне Црне Горе), од првих деценија XIII вијека. Они су још од свог постанка живјели као горштаци, сточари и војници, чувари граничних области и путева, да би се потом све више почели бавити и поносништвом као и трговином.

Праотац Дробњак (велможа Немањића, рођен између 1220. и 1240) је не само идентитетски родоначелник племена Дробњаци него је уједно и пра-предак свим Дробњацима, почев још од позног средњег вијека па до данашњих дана, било по директној правој мушкој линији (Стари Дробњаци), као и правим женско-мушким линијама (Старинци и Усељеници).

Стари Дробњаци, које А. Лубурић назива Новљанима, су још у средњем вијеку били уређени као племе, проистекло из изворне, номадско-влашко-војничке родовске заједнице са заједничким мушким претком. Дробњацима се дакле назива племе, а Дробњаком подручје које то племе насељава. Појам племена указује на организовану заједницу становника који живе на одређеној територији, и који имају заједничке обичаје, језик, вјеру, поријекло, традицију и јаку племенску свијест, дакле одлике које их међусобно повезују у јединствену цјелину, како друштвену тако и територијалну. Племе дјелује као аутономни војнички, политички и економски колектив, у стању да самостално функционише изван било каквог државног уређења. Дробњаци су превасходно настали као влашка патронимична заједница окупљена око заједничког претка (стари Дробњаци), али су се временом ширили и срастали заједно са несродним, усељеничким, братствима. Племе чине његова братства, а братство чини више породица. Братство је облик заједнице у коме су сва домаћинства, односно породице, сродне по крви, дакле имају истог заједничког претка као и крсну славу. Унутрашњост племена је повезана и крвним сродством, насталим удајама и женидбама између његових братственика.

Дробњаци су током читаве историје свог постојања, несумњиво били и остали, не само идентитетско и географско него и духовно, језичко, културолошко, научно, демографско и слободарско језгро, жила куцавица српског рода и земаља. Уз дробњачке јунаке, који у бурним историјским збивањима током вишевјековног периода страдања и борбе за голи опстанак, чувања соптсва и Светосавља, на распећу непријатељских великих сила, остављају упечатљив траг, имамо исто толико присутну и духовну нит, испољену кроз монашења, ктиторства, задужбине, доброчинства, служења, као и значајан број подигнутих и обновљених манастира и цркава. Бројни нововјековни потомци овог племена су неки и од најзнаменитијих личности попут научника, писаца, свештеника, војвода, академика, историчара, умјетника, трговаца, инжењера, спортиста…

Грб Дробњака. Дробњачка презимена. Књига "Племе Дробњаци : Од XIII до XIX вијека". The Drobnjak Clan (in English).

Пратите историјска сазнања и занимљивости на тему Дробњака на Инстаграму и X.

Дробњачка братства

Стари Дробњаци (хг. I1-P109>FGC22045>FGC22061): Потомци праоца Дробњака формирају племе Дробњаци у периоду који почиње још у трећој деценији XIII вијека и траје све до осме деценије XIV вијека. Међутим, племенска територијализација Дробњака на територији жупе Комарнице и Језера је у потпуности окончана тек у току треће деценије XVI вијека:

Косовчићи (Савиндан / Ђурђевдан)
- Омакаловићи (Пошћење)
  - Абазовићи (Пошћење / Пошћенски Крај, хг. I1-FGC22061>FT36856)
  - Абазовићи-Коњокради (огранак разгранат на Гласинцу, у сарајевско-романијској области, почетком XIX вијека, хг. I1-FGC22061>FT36856)
  - Самоборани (огранак разгранат у Самобору код Гацка, од прве половине XVI вијека, хг. I1-FGC22061>FT36856)
  - Грбовићи (Пошћење, хг. I1-FGC22061>FT36856>FT263327)
  - Вранеши (Савиндан / Никољдан / Цвети, огранак разгранат у Горњем Полимљу, од друге половине XV вијека, хг. I1-FGC22061>FGC22054)
  - Барци (Баре, хг. I1-FGC22061>FGC22054>Y58427)
- Ђурјановићи (Дужи, хг. I1-FGC22061>FT408946)
- Рашковићи (Пошћење / Церница / Самобор)
Косорићи (Ђурђевдан / Никољдан, Косорићи)
Србљановићи (Ђурђевдан / Пантелијевдан, Тимар / Зуква)
Церовићи (Ђурђевдан / Никољдан, Тушина, хг. I1-FGC22061>Y199088)
Мандићи-Милешевићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Придворица)
Вуловићи (Ђурђевдан / Никољдан, Доња Бијела / Горња Бијела)
Добриловићи (Ђурђевдан / Никољдан, Комарница / Грабовица)
Калабићи (Ђурђевдан / Никољдан, Мокро)
Милошевићи (Ђурђевдан / Усековање главе Св. Јована, Доња Бијела)
Поповићи (Никољдан / Ђурђевдан, Грабовица / Пашина Вода)
Златнопојасовићи (Ђурђевдан / Мала Госпођа, Загуљ / Доња Буковица / Шљиванско)
Ђуришићи (Ђурђевдан / Аранђеловдан, Тушина)
Балотићи (Ђурђевдан / Никољдан, Превиш / Горња Буковица)
Ђурђићи (Никољдан / Ђурђевдан, Комарница, хг. I1-FGC22061>FT243910)
Вуковићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Добра Села / Меруља)
Чуровићи (Никољдан / Ђурђевдан, Тушина)
Лековићи (Аћимовдан / Аранђеловдан, Расова / Босача)
Дутине (Стевањдан / Савиндан, огранак разгранат у Билећким Рудинама од друге половине XIV вијека)
Брашњи-Брашни (Никољдан, огранак разгранат у Средњем Полимљу од друге половине XV вијека)
Ракетићи (Јовањдан, Добра Села)
Бојанићи (Ђурђевдан, огранак разгранат у Шумадији од прве половине XVIII вијека)
Глигорићи (Ђурђевдан, огранак разгранат у Мачви од XVIII или XIX вијека)
Поњавићи (Ђурђевдан, огранак разгранат у Старом Влаху од средине XVIII вијека)

Старинци: Родови који су заједно са старим Дробњацима учествовали у формирању племена. Они су као старосједиоци већ могли насељавати област дробњачке вале или су је, по свему судећи, населили заједно са старим Дробњацима:

Тепчани (Тепца / Тепачко Поље, хг. I2-Y3120>PH908>BY188335)
Милутиновићи (Тривуњдан / Аранђеловдан / Ђурђевдан, Комарница /Вирак / Мотички Гај, хг. R1b-U152>L2)
Кујунџићи и Милашиновићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Превиш / Горња Буковица, хг. J2a-Z6055>Y14439, потомци овог старинског рода немају оформљено заједничко братство у Дробњаку, али је њихово присуство примјетно у динарским крајевима, управо тамо гдје су се дробњачки исељенички правци уобичајено одвијали почев још од позног средњег вијека)
Курепи (Мратиндан, Тушина, хг. I2-Y3120>PH908)
Џукићи (Аранђеловдан, Дужи / Кутна Њива, хг. I2-Y3120>PH908>FT14506)

Усељеници: Родови који су се усељавали у Дробњак у периоду након већ окончане територијализације, од средине XVI па до осме деценије XVIII вијека:

Караџићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Петњица, хг. I2-Y3120>Z17855, огранак разгранат у Дробњаку од друге половине XVII вијека)
Годијељи и Угреновићи (Томиндан / Ђурђевдан / Аћимовдан, Годијељи, хг. J2b-M205>Y22059>Y146264>Y146261, огранак разгранат у Дробњаку од краја XVII вијека, доселили се највјероватније из никшићке Годиље)
Гредељевићи (Ђурђевдан / Савиндан, Дужи, хг. J2b-M205>Y22059>Y22063, огранак разгранат у Херцеговини од друге половине XVI вијека)
Кричи (Ђурђевдан, хг. J2b-M205>Y22059>Y155375, неколико родовских група поријеклом од старих Крича живи заједно са Дробњацима барем још од друге половине XV вијека, што и попис из 1477. несумњиво потврђује, а у том случају би се и они могли сматрати Старинцима. Међутим, имамо и друге родове са овом хг. који су се у Дробњак могли уселити било кад током XVI или XVII вијека; на списак потомака Дробњака су укључена само она презимена из ове хг. која су сачувала породично предање да су старином из Дробњака, а која су се потом углавном исељавала у XVIII и XIX вијеку према Старом Влаху и Средњем Полимљу)
Каљевићи (Томиндан / Ђурђевдан / Лучиндан, Слатина / Подгора / Коча До / Тепца, хг. I2-Y3120>PH908>FT14506>FT190799, огранак разгранат у Дробњаку од краја XVII вијека)
Колашинци (Ђурђевдан / Илиндан, хг. R1a-Z280>Y87252>Y632423, огранак разгранат у Ибарском Колашину, а потом и Рашкој, од прве половине XVIII вијека)
Ћетковићи (Ђурђевдан / Никољдан, хг. I2-Y3120>Y441928, огранак разгранат у Шекулару, у Горњем Полимљу, од прве половине XVIII вијека, а потом и посебно присутан у Метохији)
Мљетичани (Ђурђевдан, Мљетичак, хг. I1-M227>BY169301, огранак разгранат у Мионици, у Колубари, од средине XIX вијека)
Зековићи (Никољдан, Тушина, хг. R1a-M458>Y289137, огранак разгранат у Дробњаку од почетка XVIII вијека, старином из Куча)
Савовићи (Јовањдан, Комарница, хг. I2-Y3120>PH908>FT174826, огранак разгранат у Дробњаку од средине XVIII вијека)
Крсмановићи (Ђурђевдан / Илиндан, Слатина, хг. I2-Y3120>PH908, уселили у Дробњак почетком XVIII вијека, бројан род, један им огранак разгранат и у сарајевско-романијској регији од средине XIX вијека)
Челиковићи (Ђурђевдан, Тепца, хг. I2-Y3120>S17250>Y4882, огранак разгранат у Старом Влаху од друге половине XVII вијека)
Јеловци (Лазаревдан, хг. I2-Y3120>PH908>FT14506, огранак разгранат у Пљевљима, Старој Херцеговини, од друге половине XVIII вијека)
Разни родови (разни мањи усељенички или стариначки родови)

Старохерцеговачки родови Горске Жупе који су заједно са старим Дробњацима насели Стари Дробњак почетком треће деценије XIII вијека, али који по свему судећи нису учествовали у етногенези племена:

Хераковићи (Ђурђевдан / Савиндан, Мужевице под Његошем, хг. E-V13>Y613243, преци светородне лозе Петровић-Његоша која се са сва двоја огранка, Петровићима и Поповићима, исељава у Његуше под Ловћен око 1465)
Орловићи (Чарађе под Орлином, преци барјактара кнеза Лазара, витеза Павла Орловића; ако су ови стари Орловићи у сродству са Орловићима из Ибарског Колашина, њихова хг. би била стародробњачка I1-FGC22061).
Ђурђевштаци (Ђурђевдан, Крстац / Чарађе под Орлином, хг. J2b-M241>Z1043>Y22894>BY225800; неколико до сада потврђених презимена овог рода има предање да су поријеклом из Дробњака, а ако се то испостави као чињеница, онда би и овај род несумњиво учествовао у формирању племена, и у том случају би били категоризовани као Старинци)

Фот. горе: Карта ужег Дробњака (Аутор: Марио Јегдић, фебруар 2021).

Google Sites

Report abuse