Знаменити Дробњаци

Дробњаци су имали многе историјске личности, међу којима су, из XIII вијека: Дробњак (велможа Немањића, идентитетски родоначелник племена и праотац највећег дијела племена), из XIV вијека: Хлапац (војвода, предводио племе у борбама са Кричима, родоначелник Косовчића), Ђурјан Хлапчев (војвода, витез, угледни примићур и трговац, предводио Дробњаке у Косовском боју, родоначелник Косовчића-Ђурјановића), Грлица (одива од Немањића по предању, прамајка Косовчића-Омакаловића), Дабижив (велможа цара Душана, ктитор цркве у Ваганешу), Милеша Мандић (војвода, ратовао за рачун кнеза Лазара, од Мандића-Милешевића), из XV вијека: Никола Рашковић (кнез на тргу у Церници, од Косовчића-Рашковића), Мирослав Рашковић (велможа, од Косовчића-Рашковића), Степан Јоков (војвода, од Косовчића-Омакаловића), из XVI вијека: Мирчета Вучурев (војвода, дробњачки јунак, од Косовчића-Омакаловића), Дракула Вучурев (војвода, дробњачки јунак, са Дробњацима потукао Хусреф-бега 1541. у Мокром, од Косовчића-Омакаловића), Дрекало Мирчетин (војвода, дробњачки јунак, од Косовчића-Омакаловића), из XVII вијека: Иван Калуђеровић (војвода, дробњачки јунак, са Дробњацима на Ђурђев дан 1605. потукао Турке у Буковици), Павле Драгићев (војвода, дробњачки јунак, један од вођа народа Херцеговине током Кандијског рата, од Косовчића-Омакаловића), Тома Балотић (кнез, родоначелник  Балотића-Томића), Секула Церовић (војвода, од Церовића),  Владика Дионисије (епископ Зворника и Дробњака, дробњачки јунак и један од вођа народа Херцеговине током Морејског рата, од Косовчића-Омакаловића), Илија Томић (војвода, ратовао по Боки, од Балотића), Илија Косорић (војвода, дробњачки јунак, од Косорића), Јефтимије Дробњак (епископ Бачки из времена Прве велике сеобе Срба), из XVIII вијека: Станиша Алексић (војвода, дробњачки јунак, од Косовчића-Омакаловића), Митар Караџић (дробњачки војвода, одликован од руске царице Катарине II за војничке заслуге, од Караџића), из XIX вијека: Гаврило Шибалија (дробњачки хајдук, Карађорђев саборац), Јован Шибалија (дробњачки хајдук, Карађорђев саборац), Стојан Караџић (дробњачки војвода и јунак, један од вођа устанка у Дробњаку 1805, од Караџића), Милутин Церовић (поп, један од вођа устанка у Дробњаку 1805, од Церовића), Василије Шујо Караџић (дробњачки јунак, судјеловао је у убиству Смаил-аге Ченгића, од Караџића), Ђоко Маловић (дробњачки кнез, од Косовчића-Ђурјановића), Новица Церовић (дробњачки војвода, црногорски бан и сенатор, од Церовића), Милован Томић (поп, дробњачки јунак и народни трибун, од Балотића), Богдан Мемедовић (правник, међу првим школованим правницима у Црној Гори, народни трибун, храбри ратник, од Косовчића-Ђурјановића), Лука Жугић (поп, од Вуловића), као и многи други.

Знаменити потомци Дробњака

Јован Цвијић (географ, знаменити српски научник), Вук Стефановић Караџић (реформатор српског језика), Живојин Мишић (српски војвода, један од најзнаменитијих српских војсковођа, старином од Каљевића из Тепца), Сима Милутиновић Сарајлија (први Његошев учитељ, поријеклом из Комарнице), Меша Селимовић (један од најзнаменитијих српских писаца, од Вујовића из Врањске), Борислав Пекић (један од најзнаменитијих српских писаца, од Радуловића из Пошћења, а старином од Никшића), Перо Слијепчевић (књижевни историчар, од Косовчића-Омакаловића из Самобора), Ђоко Слијепчевић (црквени историчар, од Косовчића-Омакаловића из Самобора), Хаџи Максо Деспић (трговац, алтруиста и велики српски задужбинар из Сарајева, од Слијепчевића из Самобора), Александар Деспић (унук Хаџи Максе, академик, хемичар, предсједник САНУ 1994-1998), Глигорије М. Јефтановић (српски народни вођа, трговац и велепосједник из Сарајева, од Поповића из Самобора), Радован Караџић (први предсједник Републике Српске), Антоније Анта Богићевић (јадарски војвода, прађед краља Милана Обреновића, од Милутиновића), Младен Миловановић (један од најистакнутијих Карађорђевих војвода, а био је и предсједник владе у ослобођеној Србији, од Церовића), Василије Васа Чарапић (један од најистакнутијих бораца и јунака у устанку против дахија, војвода вожда Карађорђа, од Милошевића), Љубиша Остојић (епископ будимљанско-никшићки г. Методије, од Мандића-Милешевића), Симеон Марковић Дракуличић Никшићевски (ктитор и јеромонах манастира Савина, од Косовчића-Омакаловића), Стеван Карановић (поп Каран, српски војвода, један од вођа устанка против Турака у Босанској Крајини 1875-1878), Ђурађ Каран Карановић (поп и српски јунак, један од вођа устанка против Турака у Босанској Крајини 1875-1878), Зоран Карановић (епископ бихаћко-петровачки г. Сергије), Димитрије Митриновић (филозоф, један од идејних утемељивача Младе Босне), Момир Крчо (митрополит средњезападноамерички г. Лонгин), Деспо Мотика (митрополит скандинавски г. Доситеј, од Милутиновића), Јелена Шаулић Бојовић (хероина устаничке Топлице 1917, постхумно одликована са Карађорђевом звездом са мачевима, од Мандића-Милешевића), Светозар Томић (професор, историчар, етнограф, Цвијићев ученик и сарадник, од Балотића), Милан Дутина (носилац Обилићеве медаље, један од најугледнијих чланова српске заједнице у Америци, од Косовчића-Омакаловића), Љубомир Дурковић Јакшић (српски богослов и историчар, од Мандића-Милешевића), Божидар В. Жугић (поручник и херој Југословенске војске, носилац Обилићеве медаље, од Вуловића), Бориша Старовић (академик, хирург, ректор Универзитета у Српском Сарајеву 2000-2005, од Косовчића-Омакаловића из Самобора), Војислав Максимовић (академик, прозни писац, ректор Универзитета у Српском Сарајеву 1993-2000), Душан Баранин (књижевник и учитељ), Миодраг Дака Давидовић (предузетник, филантроп и добротвор Српске православне цркве, од Косовчића-Омакаловића из Самобора), Предраг Пеђа Леовац (херој са Кошара из Пљеваља, од Мандића-Милешевића), као и многи други.