Војвода Дракула, Дробњак или Требјешанин који је сахрањен код старе Петрове цркве у Никшићу?

Предање Требјешана приказује Драгићевог војводу Дракула, сахрањеног крај цркве Светог Петра и Павла у Никшићу, као „претка свих Требјешана“ (Н. Вујачић 2013, стр. 217-218). При томе, чини се, да опис овог предања не успијева да направи разлику између  Вучуревог Дракула од његовог унука, Драгићевог Дракула, обојице знаменитих дробњачких војвода из братства Косовчића. 

Можда су војвода Дракула и отац му Драгић као знамените личности свог времена једноставно "уткане" и у предање Требјешана, а сигурно је томе допринијела и чињеница да је гроб војводе Дракула у близини Требјесе, односно у непосредном окружењу старе цркве Светих апостола Петра и Павла у Никшићу.

Различити историјски извори, као и пописи из 1477, 1533. као и 1701. недвосмислено показују како су стари Дробњаци, односно Косовчићи, у вишевјековном континуитету држали у посједу бројна села Горњег Поља попут Брезовика, Лукова, Шипачна, Вира и Ораха. Косовчићи су успјели очувати посјед над Горњим Пољем барем три вијека, од средине XV па до средине XVIII вијека, од Степановог Радосава, па све до Дракулиног Вучића.

Дробњаци су били присутни у Оногошту знатно прије појаве првих Никшића, тако да је током читавог XIII као и првом половином XIV вијека, стара Петрова црква била саборна црква само Дробњацима. Након што су се сви Дробњаци под турском најездом у неколико таласа повукли у Дробњачку валу, до почетка четврте деценије XVI вијека, потомци старих Никшића су преовладали у широј области Оногошта, тако да се на крају тај крај и прозвао по њима.

Интересантна су и два предања забиљежена од А. Лубурића: 

Један од унука војводе Павла, поп Марко Абазовић из Пошћења, се утопио у ријеци Грачаници око 1680. кад је за Аранђеловдан ишао на пиће у Озриниће. Дробњаци су га тад хтјели сахранити на гробљу код Петрове цркве, али су се Никшићи успротивили због народног вјеровања да ће тамо гдје се укопа утопљеник „тући град“. Да би Дробњаци показали да дио гробља припада и њима, они ископаше неку камену плочу која се налазила крај олтара, а на којој су биле записане најстарије стародробњачке границе из којих се видјело да се племенска територија простирала до Петрове цркве и да је већи дио гробља био на дробњачкој територији. Тад су Никшићи „попустили“ па су Дробњаци ту укопали попа Марка. 

Још једно предање казује како су Дробњаци Петрову цркву поправљали, па чак и једном дозидали, око 1696 (А. Лубурић 1930, стр. 3, 58).

Могуће је да су у исто вријеме, у готово истој области, живјели отац Драгић и син му војвода Дракула, и код Дробњака и код Требјешана, али то би стварно била невјероватна случајност.