Књига "Племе Дробњаци"
Књига "Племе Дробњаци"
Embedded Files
Драги роде, поштоваоци традиције Дробњака,
Тираж првог издања књиге из 2025. је распродат. Аутор ради на новом, проширеном и допуњеном, другом издању књиге за које је планирано да се објави између 2030. и 2035.
Задовољство нам је да представимо најновију књигу из области дробњачке етнографске и историјске литературе - "Племе Дробњаци : Од XIII до XIX вијека" од аутора Александра Саше Јакшића, а чији су рецензенти Томаш Ћоровић и др Немања Девић.
Жеља аутора је била да, сагледавши бројну литературу и изворе, понуди потпуно свјеж и систематичан приступ у документовању најраније историје Дробњака, њихових (пред) балканских миграција, духовног живота, бурне историјске прошлости, знаменитих личности, културне баштине, најстаријег племенског родослова, презимена савремених потомака Дробњака, али и потпуно нова и утемељена открића, до сада нигдје објављена. Погледајте Садржај књиге.Тираж првог издања књиге из 2025. је распродат. Аутор ради на новом, проширеном и допуњеном, другом издању књиге за које је планирано да се објави између 2030. и 2035.
Овај издавачки подухват је непрофитан. Дио књига првог издања је подијељен институцијама од значаја у Србији, Српској и Црној Гори, националним и градским библиотекама, црквеним и завичајним библиотекама, Матици Српској, ДСР Порекло, као и истакнутим појединцима, организацијама, удружењима и установама из области културе, привреде и науке који имају на било који начин повезаност са богатом традицијом и културном баштином Дробњака.
Утисци читалаца - Рекли су о првом издању књиге...
Новица Короман, Пале (август 2025):
Александар Саша Јакшић у књизи Племе Дробњаци од мукотрпног трагања за коријенима и пребирања по старим папирима прави праву научну авантуру – дуготрајни процес претвара у прецизну и изненађујуће узбудљиву причу. Књига дјелује као пажљиво и чврсто сложена грађевинска конструкција: нема импровизације, нема празног хода, свака чињеница је на свом мјесту, ослања се и подржава остале.
Прво што ми је запало за око је инжењерска систематичност. Аутор не записује чињенице, он их просто лијепи на временску осу ђе свака грана племена стоји тамо гдје треба, свака породица има своје мјесто. Ја као просјечан читалац сам имао осјећај не да листам књигу већ да сам ушетао у архив који мирише на историју и свјеж папир.
При писању овог дјела Саша није штедјео ни себе, ни труд ни литературу – осјети се да је преврнуо архиве, ископао рукописе и завирио у сваки угао гдје је могла бити скривена нека информација. Резултат? Књига обимна, квалитетна, детаљна и, што је најважније, објективна, без популистичких и непровјерених информација.
На крају, ако нисте сигурни да ли познајете своје поријекло – прочитајте ову књигу а ако сте Дробњак – читајте је обавезно. Врло је вјероватно да ћете открити да су ваши преци иза себе оставили много више него што знате и да се много тога изгубило у усменим предањима.. Има ту ствари које вриједи пренијети унуцима, и то не само уз чашицу разговора него и уз озбиљан респект према човјеку који је све то сложио овако систематично.
Александар Саша Јакшић у књизи Племе Дробњаци од мукотрпног трагања за коријенима и пребирања по старим папирима прави праву научну авантуру – дуготрајни процес претвара у прецизну и изненађујуће узбудљиву причу. Књига дјелује као пажљиво и чврсто сложена грађевинска конструкција: нема импровизације, нема празног хода, свака чињеница је на свом мјесту, ослања се и подржава остале.
Прво што ми је запало за око је инжењерска систематичност. Аутор не записује чињенице, он их просто лијепи на временску осу ђе свака грана племена стоји тамо гдје треба, свака породица има своје мјесто. Ја као просјечан читалац сам имао осјећај не да листам књигу већ да сам ушетао у архив који мирише на историју и свјеж папир.
При писању овог дјела Саша није штедјео ни себе, ни труд ни литературу – осјети се да је преврнуо архиве, ископао рукописе и завирио у сваки угао гдје је могла бити скривена нека информација. Резултат? Књига обимна, квалитетна, детаљна и, што је најважније, објективна, без популистичких и непровјерених информација.
На крају, ако нисте сигурни да ли познајете своје поријекло – прочитајте ову књигу а ако сте Дробњак – читајте је обавезно. Врло је вјероватно да ћете открити да су ваши преци иза себе оставили много више него што знате и да се много тога изгубило у усменим предањима.. Има ту ствари које вриједи пренијети унуцима, и то не само уз чашицу разговора него и уз озбиљан респект према човјеку који је све то сложио овако систематично.
Горан Јараковић, Пољопривредно газдинство Јараковић, Биоска, Ужице (јул 2025):
Након ДНК анализе на 25 маркера коју смо урадили на Биолошком факултету у Београду дошли смо до занимљивих сазнања о пореклу наших предака који су се доселили у Биоску тј. ужички крај и западну Србију. Поред породичног родослова у ком смо знали осам колена уназад по мушкој линији (Вукан-Горан-Милош-Иван-Крста-Гаврило-Борисав-Симеун) недостајала нам је још једна нит, а то је порекло нашег презимена.
О племену Дробњака читали смо доста и увек нам је било у срцу иако нисмо знали све ове чињенице. Знали смо да су били честити људи, тврди у вери и муци, велики ратници и поштени домаћини. Исто то се задржало и до данас, и пут се није пуно променио. И то све пише у овој дивној књизи коју Вам препоручујемо да прочитате, можда у њој нађете податке о Вашим прецима за које ће Вас некад деца и унуци питати.
Немојте бити дрво без корена јер без прошлости нема ни будућности.
Након ДНК анализе на 25 маркера коју смо урадили на Биолошком факултету у Београду дошли смо до занимљивих сазнања о пореклу наших предака који су се доселили у Биоску тј. ужички крај и западну Србију. Поред породичног родослова у ком смо знали осам колена уназад по мушкој линији (Вукан-Горан-Милош-Иван-Крста-Гаврило-Борисав-Симеун) недостајала нам је још једна нит, а то је порекло нашег презимена.
О племену Дробњака читали смо доста и увек нам је било у срцу иако нисмо знали све ове чињенице. Знали смо да су били честити људи, тврди у вери и муци, велики ратници и поштени домаћини. Исто то се задржало и до данас, и пут се није пуно променио. И то све пише у овој дивној књизи коју Вам препоручујемо да прочитате, можда у њој нађете податке о Вашим прецима за које ће Вас некад деца и унуци питати.
Немојте бити дрво без корена јер без прошлости нема ни будућности.
Матија Максимовић, Београд (новембар 2025):
Откада је Јован Цвијић покренуо етнографска истраживања српских земаља, Дробњак, одакле је и он сам потицао, је представљао богато тле за иста. Са својим живописним предањима, баштином обичаја и традицијом, као и богатим културним наслеђем, Дробњаци су Цвијићевим ученицима, Светозару Томићу и Андрији Лубурићу дали материјал за два рада која по значају спадају међу највреднија делима етнографске литературе тог периода.
Данас, савремене технологије и лакши приступ мултитуди извора, омогућавају приступ информацијама које пре једног века нису биле доступне, као и пропуштање тих података кроз финије сито. Генетски тестови воде истраживача кроз векове, дигитализација свих облика извора му даје широк опсег информација, али му и штеде на драгоценом времену и трошку, савремене комуникације га повезују са људима са свих страна света од којих добија драгоцене податке.
Саша Јакшић је те могућности искористио на оптималан начин. У књизи темељно и кроз многобројне изворе поставља хипотезу о пореклу и кретању изворног Дробњака (индивидуе, ако не и мањег братства, могућност коју не бих занемарио), од доласка на Балкан, постављајући га у друштвено-историјски контекст немањићке државе, и оцртавајући пут његових потомака и племена Дробњака, пре свега кроз знамените личности братства Косовчића.
Раду приступа мултидисциплинарно, користећи етнолошке и лингвистичке анализе као потпору историјским, као и генетичке податке, који, по тренутном стању резултата дубинских анализа, одговарају његовој хипотези о варјашком пореклу Дробњака. Такође, кроз књигу се бави и општијим историјским запажањима, попут битног коментара на погрешно историјско тумачење средњевековног статусног влашког сталежа у српској држави, као и током османске окупације.
Дробњаци, вазда расељени широм планете, али ће се вазда и везивати за контекст старе Херцеговине, простор подједнако суров и леп - и њихова историја се увек кретала кроз дихотомију сурове борбе за опстанак и лепоте културног богатства које су остављали, од најранијих дана. И кроз све те муке и лепоте, Дробњаци нису заборављали своје порекло, и љубоморно га чувају и дан данас.
Савремени човек је све више идентитетски везан за разноразне идеолошке матрице које у себи крију само прост материјализам и ситну ћар као есенцију живота, и у том свету се порекло занемарује. Међутим, историја наших предака нас, кроз њихове успехе и грешке, и победе и поразе, може научити да поштујемо и себе и друге много више неголи било која пролазна мода. Сашино дело је битно јер уноси широку лепезу нових података у тумачење те историје, користећи све предности које имамо на располагању данас.
Све препоруке за књигу, а с обзиром да Саша вредно наставља са сакупљањем података, радујемо се и будућим издањима исте.
Google Sites
Report abuse