Племе Дробњаци

Photo above: Girl's traditional costume of Piva and Drobnjak, reconstruction by KUD DURMITOR Kula.

The Drobnjak Clan

The Drobnjaks (Serbian Cyrillic: Дробњаци, Serbian Latin: Drobnjaci, pronounced [dro̞bɲǎːt͡si], Patron's Day: St George's Day, Y-DNA Haplogroup I1-P109>FGC22061) are regarded as one of the most famous and important medieval Serbian clans. They can be traced back to the Serbian Nemanjić dynasty in Old Herzegovina (the region of modern-day northern Montenegro) from the early 13th century. Since their formation, they have lived as mountain folk, herders and soldiers, and have been guardians of the borderlands and roads. They later became increasingly involved in trade and transport.

Their proto-ancestor, Drobnjak, a magnate of the Nemanjić era born between 1220 and 1240, is the defining progenitor of the Drobnjaci clan and the direct ancestor of all Drobnjaks from the late Middle Ages to the present day. This is through both the direct male line (the Old Drobnjaci) and legitimate female-male lines (the Autochthons - Starinci and the Settlers - Useljenici).

The Old Drobnjaks, whom A. Luburić refers to as the Novljani, formed a clan in medieval times. They originated from a nomadic pastoralist military community with a common male ancestor. The Drobnjaks are therefore a clan, and Drobnjak is the area they inhabit. The concept of a clan indicates an organised community of inhabitants living on a specific territory who share common customs, language, religion, origin, tradition, and a strong clan consciousness. These characteristics bind them together as a single social and territorial entity. A clan acts as an autonomous military, political and economic collective capable of functioning independently of any state structure. The Drobnjaks originally arose as a community based on a shared surname, centred on a common ancestor (the Old Drobnjaks), but over time they expanded and merged with unrelated immigrant families. A clan is made up of its brotherhoods ('bratstva'), and a brotherhood is made up of several families. A brotherhood is a community in which all the families are related by blood and therefore share the same ancestor and patron saint's day. The internal structure of a clan is also based on blood relations and formed through marriages between its members.

Throughout their history, the Drobnjaks have undoubtedly been an identity, a geographical entity and a spiritual, linguistic, cultural, scientific, demographic and freedom-loving core of the Serbian people and their lands. Throughout turbulent historical events, the Drobnjak heroes struggled for survival and to preserve their identity and the tradition of Saint Sava. They also have a spiritual dimension, as evidenced by monasticism, foundations, endowments, charity and service, as well as the construction and restoration of numerous monasteries and churches. Many modern-day descendants of this clan are eminent figures in fields such as science, literature, religion, politics, art, commerce, engineering and sport.

Coat of arms of the Drobnjaks. Drobnjak surnames. Book: 'The Drobnjak Clan: From the 13th to the 19th Century'.

The Drobnjak Brotherhoods

Old Drobnjaks (Stari Drobnjaci, Y-DNA Haplogroup I1-P109>FGC22045>FGC22061): The descendants of the Drobnjaks' progenitor form the Drobnjaks clan in a period beginning in the third decade of the 13th century and lasting until the eighth decade of the 14th century. However, the territorial consolidation of the Drobnjaks in the area of the Komarnica and Jezero župa was only fully completed during the third decade of the 16th century. The patron's day („krsna slava“) and the area in Drobnjak are given in brackets:

Косовчићи (Савиндан / Ђурђевдан)
- Омакаловићи (Пошћење)
  - Абазовићи (Пошћење / Пошћенски Крај, хг. I1-FGC22061>FT36856)
  - Абазовићи-Коњокради (огранак разгранат на Гласинцу, у сарајевско-романијској области, почетком XIX вијека, хг. I1-FGC22061>FT36856)
  - Самоборани (огранак разгранат у Самобору код Гацка, од прве половине XVI вијека, хг. I1-FGC22061>FT36856)
  - Грбовићи (Пошћење, хг. I1-FGC22061>FT36856>FT263327)
  - Вранеши (Савиндан / Никољдан / Цвети, огранак разгранат у Горњем Полимљу, од друге половине XV вијека, хг. I1-FGC22061>FGC22054)
  - Барци (Баре, хг. I1-FGC22061>FGC22054>Y58427)
- Ђурјановићи (Дужи, хг. I1-FGC22061>FT408946)
- Рашковићи (Пошћење / Церница / Самобор)
Косорићи (Ђурђевдан / Никољдан, Косорићи)
Србљановићи (Ђурђевдан / Пантелијевдан, Тимар / Зуква)
Церовићи (Ђурђевдан / Никољдан, Тушина, хг. I1-FGC22061>Y199088)
Мандићи-Милешевићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Придворица)
Вуловићи (Ђурђевдан / Никољдан, Доња Бијела / Горња Бијела)
Добриловићи (Ђурђевдан / Никољдан, Комарница / Грабовица)
Калабићи (Ђурђевдан / Никољдан, Мокро)
Милошевићи (Ђурђевдан / Усековање главе Св. Јована, Доња Бијела)
Поповићи (Никољдан / Ђурђевдан, Грабовица / Пашина Вода)
Златнопојасовићи (Ђурђевдан / Мала Госпођа, Загуљ / Доња Буковица / Шљиванско)
Ђуришићи (Ђурђевдан / Аранђеловдан, Тушина)
Балотићи (Ђурђевдан / Никољдан, Превиш / Горња Буковица)
Ђурђићи (Никољдан / Ђурђевдан, Комарница, хг. I1-FGC22061>FT243910)
Вуковићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Добра Села / Меруља)
Чуровићи (Никољдан / Ђурђевдан, Тушина)
Лековићи (Аћимовдан / Аранђеловдан, Расова / Босача)
Дутине (Стевањдан / Савиндан, огранак разгранат у Билећким Рудинама од друге половине XIV вијека)
Брашњи-Брашни (Никољдан, огранак разгранат у Средњем Полимљу од друге половине XV вијека)
Бојанићи (Ђурђевдан, огранак разгранат у Шумадији од прве половине XVIII вијека)
Глигорићи (Ђурђевдан, огранак разгранат у Мачви од XVIII или XIX вијека)

Autochthons (Starinci): Clans that, together with the old Drobnjaks, participated in the formation of the clan. As indigenous people, they may have already inhabited the Drobnjak valley area, or, in all likelihood, settled it together with the old Drobnjaks:

Тепчани (Тепца / Тепачко Поље, хг. I2-Y3120>PH908>BY188335)
Милутиновићи (Тривуњдан / Аранђеловдан / Ђурђевдан, Комарница /Вирак / Мотички Гај, хг. R1b-U152>L2)
Кујунџићи и Милашиновићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Превиш / Горња Буковица, хг. J2a-Z6055>Y14439, потомци овог старинског рода немају оформљено заједничко братство у Дробњаку, али је њихово присуство примјетно у динарским крајевима, управо тамо гдје су се дробњачки исељенички правци уобичајено одвијали почев још од позног средњег вијека)
Курепи (Мратиндан, Тушина, хг. I2-Y3120>PH908)
Џукићи (Аранђеловдан, Дужи / Кутна Њива, хг. I2-Y3120>PH908)
Мљетичани (Ђурђевдан, Мљетичак, хг. I1-M227>BY169301, огранак разгранат у Мионици, у Колубари, од средине XIX вијека, за ову родовску групу још увијек није могуће поуздано утврдити да ли се ради о дробњачким Старинцима или Усељеницима)

Settlers (Useljenici): Clans who settled in Drobnjak in the period following the already completed territorialisation, from the mid-16th century to the 1770s:

Караџићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Петњица, хг. I2-Y3120>Z17855, огранак разгранат у Дробњаку од друге половине XVII вијека)
Годијељи и Угреновићи (Томиндан / Ђурђевдан / Аћимовдан, Годијељи, хг. J2b-M205>Y22059>Y146264>Y146261, огранак разгранат у Дробњаку од краја XVII вијека, доселили се највјероватније из никшићке Годиље)
Гредељевићи (Ђурђевдан / Савиндан, Дужи, хг. J2b-M205>Y22059>Y22063, огранак разгранат у Херцеговини од друге половине XVI вијека)
Кричи (Ђурђевдан, хг. J2b-M205>Y22059>Y155375, неколико родовских група поријеклом од старих Крича живи заједно са Дробњацима барем још од друге половине XV вијека, што и попис из 1477. несумњиво потврђује, а у том случају би се и они могли сматрати Старинцима. Међутим, имамо и друге родове са овом хг. који су се у Дробњак могли уселити било кад током XVI или XVII вијека; на списак потомака Дробњака су укључена само она презимена из ове хг. која су сачувала породично предање да су старином из Дробњака, а која су се потом углавном исељавала у XVIII и XIX вијеку према Старом Влаху и Средњем Полимљу)
Каљевићи (Томиндан, Слатина / Подгора / Коча До / Тепца, хг. I2-Y3120>PH908>FT14506, огранак разгранат у Дробњаку од XV или XVI вијека)
Колашинци (Ђурђевдан / Илиндан, хг. R1a-Z280>Y87252, огранак разгранат у Ибарском Колашину, а потом и Рашкој, од прве половине XVIII вијека)
Ћетковићи (Ђурђевдан / Никољдан, хг. I2-Y3120>Y441928, огранак разгранат у Шекулару, у Горњем Полимљу, од прве половине XVIII вијека, а потом и посебно присутан у Метохији)
Зековићи (Никољдан, Тушина, хг. R1a-M458>Y289137, огранак разгранат у Дробњаку од почетка XVIII вијека, старином из Куча)
Савовићи (Јовањдан, Комарница, хг. I2-Y3120>PH908>FT176119, огранак разгранат у Дробњаку од средине XVIII вијека, старином Папићи из Бањана)
Крсмановићи (Ђурђевдан / Илиндан, Слатина, хг. I2-Y3120>PH908, уселили у Дробњак почетком XVIII вијека, бројан род, један им огранак разгранат и у сарајевско-романијској регији од средине XIX вијека)
Челиковићи (Ђурђевдан, Тепца, хг. I2-Y3120>S17250>Y4882, огранак разгранат у Старом Влаху од друге половине XVII вијека)
Разни родови (разни мањи усељенички или стариначки родови)

Photo above: Map of the central Drobnjak region (Author: Mario Jegdić, February 2021).

Google Sites

Report abuse