Војвода Павле Абазовић (р. око 1570-1580, у. 1645), од братства Косовчића-Омакаловића (Савиндан, Пошћење, хг. I1-P109>FGC22061>FT36856) је живио у изузетно тегобним временима османлијске окупације, предводећи Дробњаке пуне четири деценије, уједно бивајући и један од народних првака у борби за слободу српског народа Херцеговине, Брда и Црне Горе, учествујући не само у бројним устаничким активностима, него и у дипломатским. Погинуо је 1645. заједно са још око три стотине својих Дробњака у борби са Турцима.
Војвода Павле је испољио најбољу традицију својих славних предака савинштака Косовчића. Имајући у виду да је Павле био писмен човјек још почетком XVII вијека, да је још као млад дошао на чело Дробњака, што указује и на његову ратничку способност, храброст и харизму, да је био правичан, крупан и нарочито поштован у народу, да је помагао манастире у временима најтежих страдања и борбе за слободу, и на крају, да је јуначки погинуо у борби против знатно надмоћнијег непријатеља, остављајући иза себе бројно потомство, и да му Дробњаци одају посљедњу почаст сахрањујући га на најузвишенијем мјесту у племену које имају, несумњиво је да је војвода Павле био једна од најзнаменитијих историјских личности не само међу Дробњацима него и у српском народу из прве половине XVII вијека.
Етнографска литература упарена са новијим истраживањима из генетичког родословља показује да у области Старе Херцеговине (прије свега општине Шавник, Жабљак, Пљевља...) данас имамо 13 презимена потомака Павла, док област Источне Босне (општине Соколац, Рогатица, Пале...) броји 12 презимена потомака војводе Павла по директној правој линији.
Фот. горе: Ћирилички потписи са печатима 32 народна првака, учесника збора у манастиру Морача одржаног 1608, потпис и печат војводе Павла је трећи са горње лијеве стране.
Фот. горе: Надгробни мрамор војводе Павла поред јужног зида цркве Пресвете Богородице у Пошћењу.
Фот. горе: Натпис о осликавању Пивског манастира, изнад улаза у наос цркве гдје се спомиње име војводе Павла (задње двије ријечи у четвртом реду).