Како је у средњем вијеку настало име Дробњак?

На основу свих до сада доступних архивских извора и историјских спознаја, неспорна чињеница је да је особа личног имена Дробњак живила у XIII вијеку, рођена у периоду између 1220. и 1240. Дробњак је био велможа у држави Немањића, вјероватно и најзначајнија личност старохерцеговачке Горске Жупе, особа која је постала идентитетски родоначелник племена Дробњаци. Већ од средине XIV вијека, Дробњаково име патронимично преузимају његови унуци и праунуци, шира родовска заједница, а напослијетку и сви војници и власи првобитно окупљени око заједнице старих Дробњака, чинећи тако да име Дробњак постане племенско-предионо на територији средњовјековне жупе Комарнице и Језера, почев најкасније од осме деценије XIV вијека.

Управо захваљујући изузетно ријеткој, јединственој појави средњовјековног имена Дробњак, нам је омогућило да дођемо до утемељених и уједно, фасцинантних, спознаја. Овдје се, само по себи, намеће логично питање: Како је дјечак Дробњак уопште и понијео то име, које је до његовог рођења, сасвим извјесно, непостојеће у средњовјековним изворима? 

Мишљења сам да га је добио по једној врсти луковице првобитног старословенског назива дробњак, данас познатијој као влашац (лат. Allium schoenoprasum L). Ова биљка расте најчешће уз обале ријека и на влажним ливадама, а лако је препознатљива како по свом мирису, а тако и по изгледу. Планина Лукавица из Горске Жупе, која обилује водом и влажним пашњацима, би управо могла бити природно станиште ове биљке, на шта и сам њен назив упућује. Природно станиште биљке дробњак је била и ледничка удолина Алишница са Дурмитора на 2.100 м.н.в (Jos. Rohlena, „Трећи прилог флори Црне Горе“, Часопис Краљевског чешког друштва наука, Праг 1903, стр. 58). 

Изгледа да је Дробњак још као дјечак чувао овце на пашњацима гдје влашац-дробњак расте у изобиљу, па су говорили „то ти је тамо код дробњака“ и слично. 

Постоји још неколико различитих хипотеза, мишљења, а и предања, која указују како су племе Дробњаци, односно област Дробњак, добили име. Недостатак ових претпоставки, по мом мишљењу, је да осим временског неуклапања, оне претпостављају предионо поријекло именице Дробњак, а не на њено патронимично значење, што је на основу свих досадашњих спознаја утемељеније. Тако, на примјер, постоји теза која указује да име Дробњак потиче од грчке ријечи која означава друм, пут (грч. дромос), а управо су стари Дробњаци били чувари важних путних праваца, које су и сами много користили као поносници и трговци приликом караванских превоза робе (В. Шибалић и С. Караџић 1997, стр. 129). Поред овог, имамо и мишљење да су Дробњаци понијели име „по малим, и разбијеним групама које су боравиле на више страна“, дробни=ситни (Б. Храбак 2003, књ. II, стр. 22), као и да је Дробњак изведена именица, предионог карактера, која изражава особеност предјела и земљишта тог краја (Слободан Шћепановић, “О поријеклу и значењу назива Дробњак”, Историјски записи, књ. LXX, Подгорица 1997, стр. 109, 111). Постоји и теза да је географско име Дробњак, у ствари, у свом изворном облику Дровњак, а Дровњак је од старословенске ријечи дрво (српсл. дрѣво) (Мирчета Вемић, „Дровњак а не Дробњак - видљив пример искривљивања топонима са српском језичком основом“, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 162, Нови Сад 2017, стр. 333-345). Иако су у усменом, па чак и у писаном, народном језику, чак и до друге половине XX вијека понекад биле коришћене именице попут Дровњак као и Дромњак, са њиховим граматичким творбама, чињеница је да старосрпски камени натписи из XIV и XV вијека недвосмислено употребљавају именицу Дробњак. Потом имамо и тезу произашлу из народне традиције која говори да је Дробњак добио своје име по томе што је један дробњачки првак „разбучио дроб“ вођи непријатељске војске. У погледу имена тог вође предање указује на два догађаја. Први догађај је у вези дробњачког војводе Хлапца који се одиграо током друге половине XIV вијека. Други догађај се односи на 1541. годину и погибију царевог сестрића Хусреф-бега, намјесника за Босну, кога су Дробњаци убили на Мокром у Дробњаку тако што су му "разбучили дроб". Турци послије битке закопају дроб на мјесту погибије, а тијело понесу и сахране у Сарајеву у турбету џамије која ће убудуће носити његово име, Гази Хусреф-бегова џамија (А. Лубурић 1930, стр 12-14). Међутим, архивски помени имена Дробњак се јављају знатно прије оба ова догађаја.

Најранији помени именице Дробњак се јављају као патронимично име, односно презиме (Б. Ђурђев 1984, стр. 138). Сличног мишљења је и Д. Ковачевић (1963, стр. 127), која указује да су средњовјековни херцеговачки катуни, као претеча племена, почели носити називе по именима њихових старјешина. К. Јиречек наводи неколико примјера племенских имена која су изведена „од словенских личних имена“ (К. Јиречек 1952, стр. 53).

Аутор: Александар Јакшић, август 2026