Да ли је Меша Селимовић потомак Дробњака?

Мехмед Меша Селимовић (р. 1910, у. 1982), један од најзнаменитијих српских књижевника, универзитетски професор и академик САНУ, написао је да је поријеклом „од дробњачког братства Вујовића“ (Меша Селимовић, „Сјећања“, Београд 1990, стр. 19-20):

"Селимовићи су поријеклом из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића. Шефик Пашић, који је испитивао поријекло наших породица, пише о томе, на основу докумената које је пронашао у архивским и породичним документима ("Поријекло породица, "Ослобођење", 1971):

Наводно је било девет браће и двојица пређу на ислам, да би штитили једни друге, и од њих су Селимовићи и Овчине. Селимовићи се јављају у Херцег-Новом прије 1690. године, јер је тада њихова земља са Ублина додијељена млетачким поданицима. Такође у Црној Гори је било Селимовића, наводно су од Бабахметовића ове породице - Селимовићи, Ћорићи и Овчине. У Једношима један локалитет назива се Селимовина и Селимова Бистијерна, а у Плаву спомиње се 1710. године Џуба Селимовић. Књижевник Меша Селимовић потјече из ове породице.

... Кад сам 1972. године навео овај податак, из нормалне радозналости и жеље за откривањем свога коријена, неки интелектуалци из Босне су ми то оштро замјерили. Рекли су отприлике: "Многи од нас тачно знају своје хришћанске претке, и могли бисмо то да покажемо и директне документе. Али чему то? Шта бисмо тим помињањем постигли?" 

Ова замјерка и овакво питање могли би се поставити поводом откривања сваког историјског податка. У име чега затварати очи пред истином?"

У тестаменталном писму САНУ (Историјска збирка Архива САНУ у Београду, редни број 14441) из 1976. Селимовић наводи: 

„Потичем из муслиманске породице, из Босне, а по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у БиХ, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром… Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем“.

Иако до данашњег дана није пронађена директна потврда потомства од Дробњака путем генетичког родословља, што не значи да у будућности иста неће бити установљена, Меша Селимовић је за живота јасно написао ко је, шта је и одакле је, и ниједан аутор нема никакво ни морално ни људско право да му то пориче.

Једном приликом је Меши Селимовићу, на загребачком Књижевном кутку, организатор поставио питање од ког се вјероватно очекивало да ће код Меше проузроковати неку врсту провокације: 

"Зашто се ви Мехмеде Селимовићу осјећате Србином?" 

Селимовић је, без имало узнемирености, а и сам проживјевши заточеништво усташког логора почетком Другог рата, одговорио сасвим кратко: 

"До 1941. сам се осјећао Србином, а нисам се питао зашто. 

 Од 1941. знам зашто сам то". 

Дробњаци могу само бити поносни на чињеницу што су дали неке од најзнаменитијих српских писаца попут Меше Селимовића и Борислава Пекића, часне и честите људе, интелектуалце и господу старог кова...

Аутор: Александар Јакшић, мај 2026