Публициста, учитељ, правник и официр, Милош С. Милојевић (р. 1840, у. 1897) путује око 1870. по старој Србији, области која је још увијек била под турском управом у то вријеме. Он у запуштеном манастиру Грачаница проналази једну стару књигу ''Празнични проповеди'' која указује да је Патријарх српски Викентије I (Стефановић) рођен у Дробњацима крајем XVII вијека.
Наиме, Миливојевић у књизи "Путопис дела старе (праве) Србије" објављује црквенословенски текст, на фотографији, а ово је превод текста на савремени српски језик:
"Дође овде у ову свету обитељ као младић са својим учитељем, или боље рећи старцем, јеромонахом Герасимом, игуманом девичке обитељи, у лето 1709, за време илирско-српског патријарха кир Јоаникија.
А дошавши опет из Соколице у лето (следеће године), тада беше примио српски престо господин Викентије, патријарх и митрополит, који је раније био београдски. Тај Викентије роди се у племену Дробњаци, које је у Херцеговини, и представи се (умре) у царствујућем граду, оставивши велику жалост српском роду, јер после његове смрти људи беху озлобљени од проклетог грчког насиља, чија безакоња човек не може лако ни укратко писмом описати!"
Међутим, тужна истина је да је Милојевић био јавно оптуживан за фалсификате, а међу критичарима се јављају његови савременици и историчари попут Илариона Руварца, Стојана Новаковића, Ивана Степановича Јастребова, Јована Цвијића и других, тако да се његов рад, уопштено говорећи, сматра контроверзним. Са друге стране, немогуће је да је Милојевићев баш сваки објављени текст био исфабрикован. На крају крајева, за поменути запис, нама би било довољно да је подебљани дио реченице у горе наведеном тексту пренесен у изворном значењу. На основу мишљења неколико упућених људи са којима сам се консултовао, запис заиста изгледа вјеродостојно са бројним фактички тачно споменутим појединостима. Приликом будућих истраживања требали би да покушамо пронаћи и други извор, који би одагнао сваку сумњу, а тиме и унакрсно потврдио да је блаженопочивши Патријарх српски Викентије (у. 1758) заиста рођен у Дробњацима.
Шта знани извори говоре о Патријарху српском Викентију I (Стефановићу)?
Викентије Стефановић је као архиђакон био у служби београдског и карловачког митрополита Викентија Јовановића (1731–1737), да би након завршетка Аустријско-турског рата (1737–1739) био старјешина манастира Раваница. Почетком октобра 1745. Патријарх српски Јоаникије поставио га је за београдског митрополита, а хиротонија је обављена на Божић 1746. Околности под којима је Викентије изабран за патријарха нису сасвим познате, али се зна да је приједлог за именовање поднио бивши мутасариф Скопља Кахраман-паша, који је тврдио да говори и "у име пећких ајана, владика, монаха, свештеника и раје с подручја Пећке патријаршије". Представка је позитивно ријешена октобра 1756, али је Викентије умро у Истанбулу 1758. прије него што је рукоположен (Небојша С. Шулетић, "Именовања пећких патријараха (1691-1766)", Балканолошки институт САНУ, Београд 2021, стр. 63). Могуће је да је Викентије био и убијен, што се десило и патријарху Јовану Кантулу, који је прво био позван у Цариград, потом убрзо и ухваћен, да би га на крају Турци тамо и погубили 1614.
Велику захвалност дугујем брату Јовану Цветковићу, потомку Дробњака по женској линији из Рашке, који ми је указао на поменути црквенословенски текст, као и брату Мику Брашанцу, поријеклом из Пријепоља, а од стародробњачког братства Брашњи, који ми је помогао да прикупимо све могуће помене Викентија из знаних извора, као и наше етнографске и научне литературе.
Аутор: Александар Јакшић, фебруар 2026