Embedded Files
На фот: Гробни мрамор велможе Мирослава Рашковића из Пошћења, од братства Косовчића, који је живио у XIV вијеку. Споменик се налази укопан у поду Цркве Успења Пресвете Богородице у Пошћењу.
Мрамор приказује представу мача и правоугаоног штита својствен дробњачкој властели позног средњег вијека кад су Дробњаци били у саставу средњовјековне Босне, односно хумске области Косача - Херцеговине Светог Саве.
Мрамор приказује представу мача и правоугаоног штита својствен дробњачкој властели позног средњег вијека кад су Дробњаци били у саставу средњовјековне Босне, односно хумске области Косача - Херцеговине Светог Саве.
Нисам још имао прилику да сретнем то особу која се у позитивном духу изјашњава на тему Википедије, невезано на којем је језику писана. Сваки иоле озбиљан истраживач, а поготово историчар, етнолог или уопштено говорећи научник из било које области, би се истог тренутка сматрао неозбиљним, и постао би предмет пошалица, ако би се усудио да употријеби дио садржаја из Википедије, како би са додатним "аргументима" поткријепио своју мисао или став. А опет, просто је невјероватно колико људи и даље свакодневно користе Википедију, дијеле њене чланке... Ваљда је то дјелимично посљедица и наше лијености као и недостатка времена, да у ова "брза" времена, а линијом најмањег могућег труда, пробамо да дођемо до колико-толико поузданих и сажетих информација.
И сад долазимо до главног питања овог чланка: Шта нам то Википедија саопштава о Дробњацима? Па мој утисак је да нам доноси обиље хаотичних информација, набацаних збрда-здола, од којих су неке површне, а неке и потпуно нетачне.
Замислите хипотетичку ситуацију да сте тек недавно сазнали да сте потомак Дробњака. Прво што вам пада на памет је да нешто више пробате да сазнате о вашим славним прецима. Наравно, већина људи ће прво помислити да користи Интернет претраживач у ту сврху, и на жалост, и остаће трајно на том нивоу нових "спознаја", без да наредни корак буде, на примјер, трагање за литературом која се бави тим темама или одлазак у библиотеку. На том Интернету ће се прво суочити са Википедијиним чланком о "Дробњацима", а мој субјективни осјећај је, да ће након што га прочитају, бити још више слуђенији него што су морали да буду.
Да би поткријепио моју поенту, наводим пар конкретних примјера, са бројним полуистинама и непрецизностима тако својственим Википедији, и то само из првог параграфа њеног чланка о Дробњацима:
Википедија: "Појам Дробњак се први пут помиње као презиме (Бран Дробњак) 1354 године а као област 1390. године."
Ово је потпуно нетачно, и то по оба основа, како за презиме, а тако и за област. Презиме Дробњак (Батиња Дробњак) се први пут помиње у дубровачком запису из 1285, а потом слиједе помени и из 1291, 1318... Област Дробњак се први пут спомиње 1376. као катун.
Википедија: "Племе су основали: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи".
И ова "чињеница" је неутемељена у историографији, и базирана је на предању о "пет породица" које је Светозар Томић објавио у његовом раду из 1902. Најновије спознаје указују да су поменута братства била дио тзв. трећег таласа насељавања Дробњака који се одиграо најкасније током треће деценије XVI вијека.
Поред тога, апсурдно је да се највеће дробњачко братство Косовчићи уопште ни не спомиње међу "оснивачима" племена, иако су Косовчићи стално присутни у Пошћењу још од друге половине XIV вијека, за шта имамо и чврсте материјалне доказе у виду мраморних записа. Косовчићи, са своје три највеће подгране (Омакаловићи, Ђурјановићи и Рашковићи) су древно и бројно братство, потичу од Дробњаковог унука Хлапца, а кад се погледа најранији родослов Дробњака, лако се да уочити да су Косовчићи једноставно "уткани" у племе. Најстарију историју племена Дробњаци није могуће правилно сагледати ако се Косовчићи темељно не изуче. Косовчићи, не само да су били најбројнији, него су можда чак и првобитно, изворно родовско језгро међу старим Дробњацима (носиоци хг. I1-P109>FGC22061) од којег су се разгранала сва потоња стародробњачка братства и родови. Као што је то био случај и у позном средњем вијеку, и савремена презимена произашла из овог братства су и данас несумњиво најбројнија у оквиру свих до сада идентификованих презимена потомака племена Дробњаци.
Мислим да је довољно написано на ову тему и да више нема смисла трошити вријеме, ни ваше, а ни моје, анализирајући преостали садржај Википедијиног текста "Дробњаци".
Аутор: Александар Јакшић, фебруар 2026
Google Sites
Report abuse