Генетичке везе Дробњака и руске светородне лозе Рјуриковича

Два новија научна рада (Акбари са сарадницима, 2026) као и (Жур са сарадницима, 2023) несумњиво упућују на неколико заједничких предака у правој линији које су далеки преци Дробњака дијелили са значајним огранком владајуће светородне лозе Рјуриковича (рус. Рюриковичи, главна насљедна линија хг. N1a-L550>Y10931), оснивача Кијевске Русије. Владарска породица Рјуриковича је оформила Русију и управљала њом од 862. до 1598, све док их на том мјесту није замијенила друга и посљедња руска царска династија, Романов, који су владали до 1917.

Први рад нам приказује новооткривени археогенетски узорак објављен под кодним именом I47038.TW. Овај узорак припада Дробњацима по директној правој мушкој линији јер има утврђену стародробњачку хг. I1-P109>FGC22061. 

Овдје је приказано десет аутозомално најсроднијих средњовјековних популација од овог стародробњачког узорка, односно предака старих Дробњака:

• Средњовјековни Јужни Словени (Дукља) (710–1163. н. е.) 

• Постсредњовјековни Срем (1461–1635. н. е.) 

• Византијски Словени (Никеја) (680–820. н. е.) 

• Раносредњовјековни чешки Словени (500–941. н. е.) 

• Принц Изјаслав Ингваревич Луцки, династија Рјурикович (р. 1180, у. 1223, кнез Дорогобужа, узорак VK541, хг. R1a-M458>L1029>YP593, mtDNK H7)

• Византијски Словени (Трогир) (660–780. н. е.) 

• Принц Глеб Свјатославич од Чернигова, династија Рјурикович (р. 1052, у. 1078, кнез Новгорода, узорак VK542, хг. I2-Y3120>Y508496>Y91535, mtDNK H5a2a)

• Руси (Сунгир) (1050–1220. н. е.) 

• Словени (Кијевска Русија) 

• Средњовјековни Пољаци (Шлезија) (900–1000. н. е.) 

Други поменути научни рад, слично првом, указује да Дробњаци имају заједничког претка са још једним изданком Рјуриковича, а посебно са породицом Светог Александра Невског (р. 1221, у. 1263). Наиме, најстарији знани прадробњачки рођак (узорак VK379 са острва Еланд у области данашње југоисточне Шведске,  хг. I1-P109>FGC22046, алтернативно име FGC22048) је имао висок проценат аутозомалне генетичке повезаности са остацима костију који су припадали сину Александра Невског, принцу Димитрију (р. 1250, у. 1294, хг. N1a-L550>Y10931>VL11). Александар Невски и син му Димитрије су диретни потомци варјашког кнеза Рјурика (у. 879), родоначелника Рјуриковича, као и Светог Владимира Великог (р. 958, у. 1015), крститеља Русије.

Ово све указује да би генетичка повезаност старих Дробњака са Рјуриковичима могла бити и вишеструка, не само преко једне или двије него чак и преко више директних женско-мушких предачких линија. Кад се спознаје из ових студија упаре са најновијим информацијама из филогенетских стабала (YFULL, FTDNA), долази се до закључка да би најмлађи заједнички предак Дробњака и Рјуриковича могао бити рођен у периоду између V вијека п. н. е. и VII вијека н.е. 

Сродство и испреплетаност старих Дробњака са светородном владарском лозом Рјуриковичима, а потом и са тадашњим популацијама Русије, Византије, Византијских Словена, и Словена уопште, је чврсто и недвосмислено, а све ове спознаје свакако додатно подупиру источну тезу о варјашко-византијском поријеклу, односно миграцијама предака старих Дробњака.

Аутор: Александар Јакшић, јул 2026