Опис блазона великог грба Дробњака

Напомена: Ово је радни/идејни нацрт описа који у појединим елементима можда још није прецизно хералдички усаглашен. 

• Штит: Накошени штит да указује на изузетну старину племена Дробњаци, традицију дужу од осам пуних вијекова. Пожељна стилизација по узору на грбове Немањића, Котроманића и Косача - Херцега од Светог Саве, чији су Дробњаци били средњовјековни поданици. Штит да прикаже неколико главних елемента, складно распоређених у оквиру блазона грба:

  • • Мотив крста (нпр. крсташ барјак или са четири огњила или два једноставна бијела крста на црвеној подлози). Одражава хришћанску традицију и православну вјеру. 

    • Мотив мача и штита (нпр.  штит са два укрштена мача). Као симбол ратничког карактера племена. Одражава Дробњаке као одану и непоколебљиву средњовјековну властелу, војводе, кнежеве и војнике са изразитом ратничком традицијом. 

    • Мотив планине - Дурмитор. Одражава вјековну постојбину Дробњака, завичај, природно окружење и горски начин живота, Дробњаке планинштаке.

• Челенка: Витешки коњ са перјаницом (као и у грбу Обилића) као симбол вјечне симбиозе између Дробњака (од властеле, војника, хајдука, поносника, трговаца, па до обичних сточара планинштака) и те племените, интелигентне и снажне животиње. Уједно представља и упечатљиво учешће Дробњака у Косовској бици.

• Плашт: Садржи, прије свега, храстове листове са жировима који ће симболизовати духовну везу са Растком (Светим Савом), првим (архи)епископом Дробњака. Поред тога, орнаменти својствени средњовјековним Дробњацима су и симболи са три или четири аркаде пластичнијих и дебљих ребара, као и, при врху сандука, спиралним украсима и/или повијеним лозицама са тролистовима  (видјети фотографије) који се евентуално могу користити као спољни украси грба, нпр. око штита као дио овојнице или плашта? 

• Боје: Црвена и  плава (хералдичке боје) као и бијела (хералдички сребрени метал), као традиционалне боје које су и до данашњих дана остале присутне у заставама и народној ношњи. Бројне дробњачке грађевине су од бијелог камена, попут кула, манастира и цркава (најранија знана црква је 1354. подигнута од ктитора Дробњака у Ваганешу код Новог Брда за вријеме цара Душана), мраморних сандука, крстача, гумана као и столица-престола. Дробњачка властела је у средњем вијеку носила сребрене појасеве и накит. 

• Гесло (слоган, мото): "Дробњаци слуге Божје, за крст часни и слободу златну", је написан на српском народном језику позног средњег вијека којим се Дробњаци служе све до Вукове реформе (користити текст написан од Горана Комара, видити фотографију са насловне стране). Дробњаци вијековима живе мукотрпан и страдалнички живот никад не пристајући да се одрекну ни своје вјере, а ни своје слободе. 

Овај слоган потврђује континуитете старе писмености Дробњака, почев од ктиторских и мраморних записа, преко писама, печата и потписа бројних дробњачких главара, писања монашких књига на Светој Гори, па све до појаве Вука Стефановића Караџића и његовог значаја за савремени српски књижевни језик.

Пуно хералдичко знамење да садржи само варијанту великог грба, без додатних хералдичких садржаја попут заставе, беџа, монограма, пенона, стандарте, екслибриса, итд. Избјећи претјерану стилизацију, како би велики грб био једноставнијег али упечатљивог и достојанственог изгледа достојног историјске улоге Дробњака и њихове осмовјековне традиције. 

Повратак на главну страну Иницијативе за израду хералдичког грба Дробњака.