Манастир Јеловица

Који је назив манастира и ком светитељу је посвећен?

Назив манастира је Јеловица, а негдје се спомиње и под именима Јеловац као и Поддужи.

Манастир је био посвећен изворној слави свих Дробњака, Светом великомученику Георгију.

Кад је манастир Јеловица основан?

Манастир Јеловица би по свему судећи могао бити подигнут тек након што су стари Дробњаци у потпуности окончали територијализацију Дробњака, до краја треће деценије XVI вијека, која су се одиграла у три већа таласа насељавања. 

Управо у том периоду, а најкасније до 1533, се јављају први помени 14 села: Комарница, Пошћење, Дужи, Тушина, Малинско, Превиш, Косорићи, Петњица, Придворица, Добра Села, Буковица, Дубровско, Мокро, Доње Бијела, Слатина и Зуква. Сам манастир би име могао понијети по планини Јеловици, која се протеже кроз готово цијеле данашње Бањане у правцу сјеверозапад-југоисток, а један од највиших врхова ове планине се зове Дробњачки градац. Ктитори манастира Јеловица, стари Дробњаци, су манастир можда управо прозвали по свом старом завичају?

Имајући у виду тешко приступачан и скровит локалитет манастира, готово је извјесно да је манастир подигнут у тегобним временима османлијске окупације која је за Дробњаке наступила у периоду између 1470. и 1475. По свему  суђећи, овај манастир је изграђен око или послије 1574, односно након обнове, а не оснивања, манастира Морача. Први знани историографски помен манастира Јеловица је из 1655. 

Шта је још познато о манастиру?

Старо предање Косовчића помиње извјесног Орлибана Страхињина Косовчића, старјешине Дробњака и ктитора манастира Јеловица, који је живио у доба оснивања манастира Мораче 1252. Међутим, историографија нам до данашњег дана није дала никакву потврду овог предања. Као што је већ споменуто, довођење у везу са манастиром Морача, би се вјероватније односило на период обнове Мораче (1574), а не њеног оснивања (1252).

Манастир Јеловица је више пута рушен. Један запис из Србуље у Превишкој цркви из 1655. свједочи како је манастир Јеловица пострадао од „проклетијех Климената“, да би трајно био разрушен у септембру 1718. од стране Турака, и то као одмазда за убиство муслиманских свештеника (тур. шехови) који су са пратњом били дошли из Бишћа, из околине Мостара, у намјери да у Комарници подигну џамију (А. Лубурић 1930, стр. 25-26, 153-154). Дробњаци су их у овоме спријечили, тако што су их све похватали и погубили, бацајући их потом у кањон Невидио. Знајући да турска одмазда убрзо слиједи, један калуђер из манастира Јеловица оставља сљедеће свједочанство: „Ја, грешни Макарије, монах манастира Поддужи (прим. аут. У овом запису се манастир Јеловица спомиње као манастир Поддужи), пишем ово писмо знајући да сјутрашње вече нећу дочекати…“ Многи виђенији Дробњаци тог времена су потом погубљени од Турака, а наметнут је посебан намет који су Дробњаци морали плаћати наредних 50 година. Наиме, ниједан мртвац у Дробњаку није смјео бити сахрањен док турски чиновник из Пљеваља не „констатује од чега је умро“, а ова се „услуга“ плаћала 100 гроша.

Т. Ћоровић ("Црква у Дробњаку", Никшић 2018, стр. 253) указује како је и данас на Пошћењу живо предање да су манастирски калуђери традиционално долазили из братства Косовчића, а посебно од рода Грбовића. Посљедњи игуман манастира Јеловица би највјероватније могао бити од тог рода, јеромонах Данило Маслокапа-Вуковић чији се гроб налази код Богородичне цркве у Пошћењу (Архив Рашко-захумске епархије, год. 1922, бр. 1119), а од истог рода су позната имена калуђера Саватија и Михаила које је Сулејман-паша Скопљак као таоце послао у Босну 1806 (А. Лубурић 1930, стр. 59-60).

По свему судећи је и знаменити дробњачки блаженопочивши владика Дионисије, тадашњи епископ Зворника, кад је боравио у Дробњаку у периоду 1688-1689, могао столовати управо у манастиру Јеловица, јер се изнад манастира налазило утврђење у коме је погинуо (И. Томић, Б. Струњаш).

Народна предања говоре да је манастир био богат књигама и црквеним утварима, а претпоставља се да су се у њему и књиге преписивале. Имао је више калуђера, од којих су неки били парохијски свештеници, док су остали бринули о манастиру и подучавали ђаке који су се спремали за свештенички и монашки чин (С. Томић, Б. Струњаш). 

Како би изгледала обнова манастира Јеловица?

Ово би био изузетно захтјеван подухват, могућ једино уз Божју промисао и вољу. Као прво, манастириште Јеловица се налази на територији Парка природе Драгишница и Комарница, гдје постоји строго регулисана правна регулатива дефинисана законом о заштити природе и просторним плановима. Друго, манастир се налази на тешко приступачном локалитету. Треће, живимо у временима свеопште апатије, бесмисла, духоклонућа, финансијских изазова. Наш менталитет и историја су подједнако тешки и бременити. Потребна нам је заиста саборна и братска љубав да се око овог сви заједно и саборно ујединимо и окупимо, без имало сујете, задртости или свађа, а све то постићи данас, признаћете, није нимало лако.

Са ведрије стране посматрано, имамо већ једно позитивно искуство у вези још једне сведробњачке Иницијативе за израду хералдичког грба Дробњака, па би све те успостављене братске везе, искуства, промотивне наступе, повјерење људи, као и вишак сакупљеног новца, могли једноставно да преточимо и у ову иницијативу. 

Обнова манастира би могла потрајати годинама, највјероватније чак и деценијама, и она би се требала одвијати промишљено и постепено, у бројним фазама које би, између осталог, подразумијевале и...

• Прављење веб странице посвећене манастиру Јеловица, сакупљање историјске грађе, архивских записа, помена у литератури, фото-видео материјала, као и списка заинтересованих сестара и браће да учествују у овој иницијативи.

• Састанак са владиком Методијем и добијање његовог благослова, уз именовање црквеног лица, представника Будимљанско-никшићке епархије који би формално био на челу ове Иницијативе.

• Почетак скупљања донација ради финансирања свих будућих трошкова и активности у вези изграде манастира.

• Организовање археолошхих истраживања на локалитету манастиришта Јеловица како би се чињенично могло покушати утврдити његов изворни изглед, димензије, као и прецизније датирати вријеме изградње.

• Скупљање документације неопходне за стицање урбанистичко-техничких услова (УТУ).

• Ангажовање лиценцираног архитекте за израду идејног пројекта манастирске цркве као и кратке, професионално урађене 3Д анимације, која би нам послије могла послужити да анимирамо знатно шири круг потенцијалних ктитора и донатора.

• Добивање сагласности на идејно рјешење.

• Почетак грађевинских радова манастирске цркве уз прављење прилазног пјешачког пута.

Да ли сте заинтересовани да подржите обнову манастира?

Ако сте заинтересовани, јавите се на plemedrobnjaci@gmail.com или путем поруке преко @plemedrobnjaci Инстаграм или X профила. Молимо вас да имате у виду да новац неће бити сакупљан, све док се лично не сусретнемо са владиком Методијем и добијемо његов благослов, чиме би Иницијатива за обнову манастира Јеловица била званично покренута.