Црква на Дужима

Црква на Дужима. Фотографисала Мариана ван Твилер, јун 2020.

Недавно сам на овом сајту објавио фотографију предивне душке цркве, снимљену из објектива једне Холанђанке, ни не слутећи да ће сам помен цркве на Дужима изазвати острашћене коментаре, па чак и обостране увреде у смислу "измишљања" и "фалсификовања историје". Тужно је посматратити како се раздор увукао и остао код појединих потомака старих дробњачких родова, превасходно Косовчића-Ђурјановића и Дринчића, упркос томе што су они толико исплеплетени међусобним родбинским, кумовским као и завичајним везама.
Овај неспоразум који изгледа да траје већ пуна два вијека, проистиче из недоумице у вези тачног назива цркве на Дужима, односно ком је светитељу она посвећена, да ли Светом архангелу Михаилу или Светом Сави?
Иако се овом темом нисам бавио прије, пробаћу чињенично да је сагледам, узимајући у обзир прије свега историографске податке, али не занемарујући ни традицију, као ни предања. Ради објективности, нагласио бих да сам као аутор овог текста и сам потомак Косовчића-Омакаловића из Пошћења, и да моја породица слави Светог Саву, а да смо некада прислуживали Ђурђевдан.

Кад је црква на Дужима подигнута, у ком периоду и ко је био њен први ктитор?
Једини конкретан историјски податак који сам ја могао пронаћи, а уједно и најстарији што се тиче прецизнијег датирања периода подизања цркве и њеног првобитног ктитора, нам доноси А. Лубурић (1930, стр. 253) који пише како је најчувенији кнез код Дринчића био Којадин, у то вријеме веома имућан човјек, који је у Дужима "начинио три велике куле, и двије чатрње, затим сеоску цркву, храм св. Арханђела Михаила". За подизање те цркве, кнез Којадин је дотјерао материјал на 60 јарама његових волова. Којадину је послије изградње цркве готово сва стока поцркала преко зиме на планини Ивици, па се потом одселио за Каблар, у Србију, повевши са собом малог сина Милића (р. око 1775-1778, у. 1815), који ће у вријеме Карађорђевог устанка постати знаменити руднички војвода, учесник и јунак Првог као и Другог српског устанка. А. Лубурић даље указује да је кнез Којадин са породицом, по "рачуну старих људи", иселио из Дробњака око 1760. Међутим, имајући у виду да му је син Милић рођен или 1775. или 1778, прије да би прецизнији датум исељења великог огранка Дринчића из Дробњака могао бити око 1780. Ако је све ово тачно што је Лубурић записао, а до сада се његов рад на тему Дробњака показао фасцинантно утемељеним, онда би први ктитор душке цркве био кнез Којадин Дринчић, а црква би била подигнута у другој половини XVIII вијека, и то најкасније до 1780.
Мушким потомцима Дринчића из Рудог поља свакако бих препоручио да ураде Y-DNK тест, јер други озбиљни аутори попут М. С. Филиповића ("Таково", 1950, стр. 168), указују да је војвода Милић-Дринчић, у ствари, потомак Васојевића!??
Имајући у виду овај етнографски запис од А. Лубурића, мора се искрено и по правди Бога признати, да потомци Дринчића могу сасвим утемељено сматрати да је црква у Дужима била изворно посвећена Светом арханђелу Михаилу.

Шта кажу потомци Косовчића из Дужи у вези градње цркве?

Они се позивају на записе руског конзула из Дубровника, Константина Д. Петковича, који је својевремено био ангажован у комисији за разграничење Црне Горе и Турске послије битке на Граховцу. Наиме, Петкович је 1851. објавио забиљешку да је у Дужима, у Дробњаку, у периоду између 1820. и 1840. изграђена црква Светог Саве. Поједини аутори наводе 1837. као годину изградње, али нисам успјео пронаћи оригинални извор који то спомиње.
На Светосавској академији братства Косовчићи одржаној 2017. у Дужима, о чему је писала Светигора, Милија Ћеранић, угледни дробњачки памтиша и потомак Косовчића је одржао бесједу гдје је, између осталог, и ово рекао:
„Мислим да нигдје у српском роду није тако развијен, ни сачуван култ Светог Саве као у Дробњаку. Због оних који су први пут међу нама подсјетићу да је Свети Сава Крсна слава десет душких и двадест пет пошћењских породица, настањених у завичају, али и расијаних широм планете. Док сам спремао ово слово сјетио сам се да су наши преци у периоду од 1820-1840 (десетак година пошто је Миљевина разорио Дробњак), под турском влашћу, према Констадину Д. Петковичу: "У Дужима, у Дробњаку саградили цркву Светог Саве". У Комарници је почетком прошлог вијека подигнута школа „Свети Сава". Сјетио сам се и да смо ми Дужани прослављали Светог Саву у, не тако давним временима, кад на слављење Славе власт и није баш благонаклоно гледала".
Ово би све указивао да би црква могла бити подигнута у вријеме знаменитог дробњачког оборкнеза Ђока Маловића (р. 1753, у. 1847), од братства Косовчића.

Како назив цркве приказују шематизми СПЦ и друга литература, послагани хронолошки?

1924, храм Св. Арх. Михаила у Дужима, извор: Шематизам источно православне Српске патријаршије, Сремски Карловци, 1925, стр. 154.
2006, храм Св. Саве Српског на Дужима, извор: Шематизам Српске православне цркве, у поглављу Будимљанско-никшићка епархија, стр. 158.
2011, црква у селу Дужи посвећена Светом Сави, извор: др Жарко Лековић, „Светосавска традиција у Дробњаку“, Светосавски зборник 1, Цетиње, Никшић, Подгорица, 2011, стр. 81.
2011, црква Светога Саве је подигнута у Дробњацима, у селу Дужи, извор: проф. др Јован Р. Бојовић, „Мисао Светога Саве у Црној Гори“, Светосавски зборник 1, Цетиње, Никшић, Подгорица, 2011, стр. 29.
2018, црква на Дужима посвећена Св. Архангелу Михаилу, извор: Томаш Ћоровић, "Црква у Дробњаку", Никшић 2018, стр. 119.
2023, црква Светог Саве у Дужима, извор: Светигора, јануар 2023.
2024, црква Светог архангела Михаила у селу Дужи код Шавника, извор: Светигора, јул 2024.

И на крају...
По свему судећи, црква на Дужима је првобитно била посвећена Светом архангелу Михаилу, а њени ктитори су били од старог рода Дринчића, док је свој данашњи изглед, приликом неколико обнављања, добила прије свега крајем прве половине XIX, као и почетком XX вијека, кад је несумњиво главни допринос њеном данашњем изгледу дошао од Косовчића.
Као аутор овог чланка, са поприлично ограниченим спознајама, могу само да обећам да ћу наставити да пратим изворе и наредних деценија, и дијелим нова сазнања са свим људима добре воље које ове теме интересују.
И за сам крај, цитирао бих ријечи владике Методија о овом питању, изречене управо у храму на Дужима 2024, и замолио све потомке Дробњака да их пажљиво прочитају и добро промисле о њима:
Ко се покаје, ко се смири хиљаде ће се око њега спасити од тог његовог благословеног и благодатног стања, јер смирење је оно прво што је Христос на гори рекао својим ученицима како да постану блажени, односно свети. Блажени сиромашни духом, то значи они који не мисле високо о себи, који немају високе мисли о себи и слику умом створену ко су они и издигли се изнад осталих људи који су непретенциозни, ненаметљиви, скромни, смирени, то су сиромашни духом, па је рекао: Таквих је Царство небеско. Зато смо се ми овдје окупили у овом светом храму Светог архангела Михаила...
Свети Сава је славио архангела Михаила, Немањићима је то крсна слава. Има ли веће радости за Светог Саву него да Срби Светосавци и Косовчићи славе оно што је он славио и била слава Немањића – Аранђеловдан. Имамо Саборни храм који се због тога у дробњачком крају подно Дурмитора гради и посвећен је Светом Сави гдје ћемо се сви сабирати, ако Бог да, на његов дан. Постоји у Ораху у Пиви стари храм Светом Сави посвећен, али Бог је дао да у Дробњаку буде један саборни храм да се сви на један дан, на једном мјесту заједнички окупимо у љубави и да прослављамо Светог Саву, а кроз њега Христа Бога нашег.Немојте да се подвуче клица неке нетрпељивости, мржње, раздора због оваквих ствари.

Аутор: Александар Јакшић, септембар 2026

Google Sites

Report abuse