Племе Дробњаци - Поријекло, историја и братства

Фот. горе: Дјевојачка ношња Пиве и Дробњака, реконструкција КУД ДУРМИТОР Кула.

Дробњаци (Ђурђевдан, Дробњак, хг. I1-P109>FGC22061) несумњиво слове за једно од најзнаменитијих и највећих српских средњовјековних племена које чињенично и утемељено можемо пратити у немањићкој држави, на територији Старе Херцеговине (данашња област сјеверне Црне Горе), од првих деценија XIII вијека. Они су још од свог постанка живјели као горштаци, сточари и војници, чувари граничних области и путева, да би се потом све више почели бавити и поносништвом као и трговином.

Праотац Дробњак (велможа Немањића, рођен између 1220. и 1240) је не само идентитетски родоначелник племена Дробњаци него је уједно и пра-предак свим Дробњацима, почев још од позног средњег вијека па до данашњих дана, било по директној правој мушкој линији (Стари Дробњаци), као и правим женско-мушким линијама (Старинци и Усељеници).

Стари Дробњаци, које А. Лубурић назива Новљанима, су још у средњем вијеку били уређени као племе, проистекло из изворне, номадско-влашко-војничке родовске заједнице са заједничким мушким претком. Дробњацима се дакле назива племе, а Дробњаком подручје које то племе насељава. Појам племена указује на организовану заједницу становника који живе на одређеној територији, и који имају заједничке обичаје, језик, вјеру, поријекло, традицију и јаку племенску свијест, дакле одлике које их међусобно повезују у јединствену цјелину, како друштвену тако и територијалну. Племе дјелује као аутономни војнички, политички и економски колектив, у стању да самостално функционише изван било каквог државног уређења. Дробњаци су превасходно настали као влашка патронимична заједница окупљена око заједничког претка (стари Дробњаци), али су се временом ширили и срастали заједно са несродним, усељеничким, братствима. Племе чине његова братства, а братство чини више породица. Братство је облик заједнице у коме су сва домаћинства, односно породице, сродне по крви, дакле имају истог заједничког претка као и крсну славу. Унутрашњост племена је повезана и крвним сродством, насталим удајама и женидбама између његових братственика.

Дробњаци су током читаве историје свог постојања, несумњиво били и остали, не само идентитетско и географско него и духовно, језичко, културолошко, научно, демографско и слободарско језгро, жила куцавица српског рода и земаља. Уз дробњачке јунаке, који у бурним историјским збивањима током вишевјековног периода страдања и борбе за голи опстанак, чувања соптсва и Светосавља, на распећу непријатељских великих сила, остављају упечатљив траг, имамо исто толико присутну и духовну нит, испољену кроз монашења, ктиторства, задужбине, доброчинства, служења, као и значајан број подигнутих и обновљених манастира и цркава. Бројни нововјековни потомци овог племена су неки и од најзнаменитијих личности попут научника, писаца, свештеника, војвода, академика, историчара, умјетника, трговаца, инжењера, спортиста…

Грб Дробњака. Дробњачка презимена. Књига "Племе Дробњаци : Од XIII до XIX вијека". The Drobnjak Clan (in English).

Пратите историјска сазнања и занимљивости на тему Дробњака на Инстаграму и X.

Дробњачка братства

Стари Дробњаци (хг. I1-P109>FGC22045>FGC22061): Потомци праоца Дробњака формирају племе Дробњаци у периоду који почиње још у трећој деценији XIII вијека и траје све до осме деценије XIV вијека. Међутим, племенска територијализација Дробњака на територији жупе Комарнице и Језера је у потпуности окончана тек у току треће деценије XVI вијека:

Косовчићи (Савиндан / Ђурђевдан)
- Омакаловићи (Пошћење)
  - Абазовићи (Пошћење / Пошћенски Крај, хг. I1-FGC22061>FT36856)
  - Абазовићи-Коњокради (огранак разгранат на Гласинцу, у сарајевско-романијској области, почетком XIX вијека, хг. I1-FGC22061>FT36856)
  - Самоборани (огранак разгранат у Самобору код Гацка, од прве половине XVI вијека, хг. I1-FGC22061>FT36856)
  - Грбовићи (Пошћење, хг. I1-FGC22061>FT36856>FT263327)
  - Вранеши (Савиндан / Никољдан / Цвети, огранак разгранат у Горњем Полимљу, од друге половине XV вијека, хг. I1-FGC22061>FGC22054)
  - Барци (Баре, хг. I1-FGC22061>FGC22054>Y58427)
- Ђурјановићи (Дужи, хг. I1-FGC22061>FT408946)
- Рашковићи (Пошћење / Церница / Самобор)
Косорићи (Ђурђевдан / Никољдан, Косорићи)
Србљановићи (Ђурђевдан / Пантелијевдан, Тимар / Зуква)
Церовићи (Ђурђевдан / Никољдан, Тушина, хг. I1-FGC22061>Y199088)
Мандићи-Милешевићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Придворица)
Вуловићи (Ђурђевдан / Никољдан, Доња Бијела / Горња Бијела)
Добриловићи (Ђурђевдан / Никољдан, Комарница / Грабовица)
Калабићи (Ђурђевдан / Никољдан, Мокро)
Милошевићи (Ђурђевдан / Усековање главе Св. Јована, Доња Бијела)
Поповићи (Никољдан / Ђурђевдан, Грабовица / Пашина Вода)
Златнопојасовићи (Ђурђевдан / Мала Госпођа, Загуљ / Доња Буковица / Шљиванско)
Ђуришићи (Ђурђевдан / Аранђеловдан, Тушина)
Балотићи (Ђурђевдан / Никољдан, Превиш / Горња Буковица)
Ђурђићи (Никољдан / Ђурђевдан, Комарница, хг. I1-FGC22061>FT243910)
Вуковићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Добра Села / Меруља)
Чуровићи (Никољдан / Ђурђевдан, Тушина)
Лековићи (Аћимовдан / Аранђеловдан, Расова / Босача)
Дутине (Стевањдан / Савиндан, огранак разгранат у Билећким Рудинама од друге половине XIV вијека)
Брашњи-Брашни (Никољдан, огранак разгранат у Средњем Полимљу од друге половине XV вијека)
Бојанићи (Ђурђевдан, огранак разгранат у Шумадији од прве половине XVIII вијека)
Глигорићи (Ђурђевдан, огранак разгранат у Мачви од XVIII или XIX вијека)
Поњавићи (Ђурђевдан, огранак разгранат у Старом Влаху од средине XVIII вијека)

Старинци: Родови који су заједно са старим Дробњацима учествовали у формирању племена. Они су као старосједиоци већ могли насељавати област дробњачке вале или су је, по свему судећи, населили заједно са старим Дробњацима:

Тепчани (Тепца / Тепачко Поље, хг. I2-Y3120>PH908>BY188335)
Милутиновићи (Тривуњдан / Аранђеловдан / Ђурђевдан, Комарница /Вирак / Мотички Гај, хг. R1b-U152>L2)
Кујунџићи и Милашиновићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Превиш / Горња Буковица, хг. J2a-Z6055>Y14439, потомци овог старинског рода немају оформљено заједничко братство у Дробњаку, али је њихово присуство примјетно у динарским крајевима, управо тамо гдје су се дробњачки исељенички правци уобичајено одвијали почев још од позног средњег вијека)
Курепи (Мратиндан, Тушина, хг. I2-Y3120>PH908)
Џукићи (Аранђеловдан, Дужи / Кутна Њива, хг. I2-Y3120>PH908>FT14506)

Усељеници: Родови који су се усељавали у Дробњак у периоду након већ окончане територијализације, од средине XVI па до осме деценије XVIII вијека:

Караџићи (Аранђеловдан / Ђурђевдан, Петњица, хг. I2-Y3120>Z17855, огранак разгранат у Дробњаку од друге половине XVII вијека)
Годијељи и Угреновићи (Томиндан / Ђурђевдан / Аћимовдан, Годијељи, хг. J2b-M205>Y22059>Y146264>Y146261, огранак разгранат у Дробњаку од краја XVII вијека, доселили се највјероватније из никшићке Годиље)
Гредељевићи (Ђурђевдан / Савиндан, Дужи, хг. J2b-M205>Y22059>Y22063, огранак разгранат у Херцеговини од друге половине XVI вијека)
Кричи (Ђурђевдан, хг. J2b-M205>Y22059>Y155375, неколико родовских група поријеклом од старих Крича живи заједно са Дробњацима барем још од друге половине XV вијека, што и попис из 1477. несумњиво потврђује, а у том случају би се и они могли сматрати Старинцима. Међутим, имамо и друге родове са овом хг. који су се у Дробњак могли уселити било кад током XVI или XVII вијека; на списак потомака Дробњака су укључена само она презимена из ове хг. која су сачувала породично предање да су старином из Дробњака, а која су се потом углавном исељавала у XVIII и XIX вијеку према Старом Влаху и Средњем Полимљу)
Каљевићи (Томиндан / Ђурђевдан / Лучиндан, Слатина / Подгора / Коча До / Тепца, хг. I2-Y3120>PH908>FT14506>FT190799, огранак разгранат у Дробњаку од краја XVII вијека)
Колашинци (Ђурђевдан / Илиндан, хг. R1a-Z280>Y87252>Y632423, огранак разгранат у Ибарском Колашину, а потом и Рашкој, од прве половине XVIII вијека)
Ћетковићи (Ђурђевдан / Никољдан, хг. I2-Y3120>Y441928, огранак разгранат у Шекулару, у Горњем Полимљу, од прве половине XVIII вијека, а потом и посебно присутан у Метохији)
Мљетичани (Ђурђевдан, Мљетичак, хг. I1-M227>BY169301, огранак разгранат у Мионици, у Колубари, од средине XIX вијека)
Зековићи (Никољдан, Тушина, хг. R1a-M458>Y289137, огранак разгранат у Дробњаку од почетка XVIII вијека, старином из Куча)
Савовићи (Јовањдан, Комарница, хг. I2-Y3120>PH908>FT176119, огранак разгранат у Дробњаку од средине XVIII вијека, старином Папићи из Бањана)
Крсмановићи (Ђурђевдан / Илиндан, Слатина, хг. I2-Y3120>PH908, уселили у Дробњак почетком XVIII вијека, бројан род, један им огранак разгранат и у сарајевско-романијској регији од средине XIX вијека)
Челиковићи (Ђурђевдан, Тепца, хг. I2-Y3120>S17250>Y4882, огранак разгранат у Старом Влаху од друге половине XVII вијека)
Јеловци (Лазаревдан, хг. I2-Y3120>PH908>FT14506, огранак разгранат у Пљевљима, Старој Херцеговини, од друге половине XVIII вијека)
Разни родови (разни мањи усељенички или стариначки родови)

Фот. горе: Карта ужег Дробњака (Аутор: Марио Јегдић, фебруар 2021).

Google Sites

Report abuse