Средњовјековно мраморје старих Дробњака

Мраморје, односно тзв. стећци, су гробови наших предака, старих Дробњака, који су прављени још од друге половине XIII вијека, па све до почетка XVI вијека, иако је већина њих израђена у XIV и XV вијеку. Ови дробњачки гробни споменици, клесани углавном од мраморног камена, су до данашњих дана остали сачувани на бројним локалитетима Старе Херцеговине гдје су наши преци живјели. У случају дробњачких села, око овог мраморја би се потом почеле подизати цркве почев још од краја XV или почетка XVI вијека, или су се на том простору већ налазила још старија црквишта, док би на вјетровитим катунским пашњацима, ово мраморје једноставно остало вијековима да усамљено стоички подноси зуб времена...

Ови споменици представљају наше, српско материјално средњовјековно благо и културну баштину, према којој се држава, а и сам народ, често немарно односи, и то због чистог незнања. Наиме, већина људи није свјесна да су то гробови наших непосредних предака, праочева, прамајки и прастричева, само не направљени у XIX или XX вијеку, него вијековима прије. Да ти људи нису опстали у средњем вијеку, ни ми данас, овакви какви смо, не би ни постојали.

Вјероватно се ни у једној другој старохерцеговачкој области, посматрано чак и широм Балканског полуострва, гдје су стећци остали сачувани, не може са таквом лакоћом чињенично показати непосредни духовни, биолошки, лингвистички и културолошки осмовјековни континуитет између ондашњег средњовјековног и данашњег становништа, као што је то примјер код Дробњака.

Дробњаци, као и други власи окупљени око њих, су у оквиру шире номадско-војничке заједнице, првобитно у оквиру властелинства Жичке архиепископије, у периоду од треће треће деценији XIII вијека, па до осме деценије XIV вијека насељавали област Старог Дробњака који је обухватао данашње Рудине, Голију, Пиву, Бањане, Горње Поље, Лукавицу и Јаворје.
Локалитети средњовјековног мраморја у Старом Дробњаку:

Црква Светих апостола Петра и Павла у Оногошту
Саборна црква Светог архангела Михаила у Велимљу, у Бањанима
Церница код Гацка
Кручица у Пиви
Пивска планина на Пишчу

Локалитети средњовјековног мраморја у Дробњаку, почев од осме деценије XIV вијека:

Пошћење
Студена
Баре Жугића
Новаковићи
Буковичка гора на Ивици

Локалитети средњовјековног мраморја исељених Дробњака, почев од друге половине XV вијека:

Марина шума близу села Вруља код Пљеваља

На свим овим локалитетима гдје су у средњем вијеку боравили Дробњаци, налазе се споменици сличних украсних мотива својствених угледу властелина Дробњака позног средњег вијека, у области Косача и Херцеговине Светог Саве: Високи сандуци са постољима, понегдје и са мотивом мача и правоугаоног штита, украшени орнаментима са три или четири аркаде пластичнијих и дебљих ребара, као и, при врху сандука, розетама и спиралама (повијеним лозицама са тролистовима). Ради се о поприлично међусобно удаљеним, и понегдје, тешко приступачним локалитетима, тако да сам мишљења да није иста клесарска школа одржавала истовјетност распореда орнамена на овом мраморју, него сами стари Дробњаци који су их подизали, преносећи сопствене жеље клесарима, а којима су ти украсни мотиви кроз вијекове нешто значили и представљали.

Највиши споменик на катуну Студена на некрополи од Косовчића-Ђурјановића. Могуће је да је ово управо споменик од знаменитог војводе Ђурјана (Горан Ж. Комар, „Средњовјековно српско гробље на катуну Студена под Дурмитором“, Слово, година XX, број 63-64, Никшић 2024, стр. 295-303).

Споменици код Храма Успења Пресвете Богородице у Пошћењу, на некрополи од Косовчића-Омакаловића и Косовчића-Рашковића (фотографисали Горан Ж. Комар и Ристо Старовић).

Споменици на локалитету код Петрове цркве у Оногошту (Фотографисао С. Раичевић).

Споменик на планини Кручица у Пиви (фотографисала Јасна Гајевић).

Споменик са некрополе на Пивској планини на Пишчу (фотографисала Јасна Гајевић).

Споменици на локалитету код Саборне цркве Светог архангела Михаила у Велимљу (Фотографисао Горан Ж. Комар).

Споменици на локалитету Баре Жугића.

Мраморје на локалитету Новаковићи (Фотографисао Игор Симовић).

Споменик на локалитету Марина шума, близу села Вруља код Пљеваља на којем поједини мраморни сандуци имају карактеристичне стародробњачке орнаменте. Управо је Вруља још од друге половине XV вијека представљала исходишно насеље стародробњачког братства Брашњи које са собом носи нека о старих предања која спомињу Косово или говоре о Светом Сави (Петар Мркоњић, „Средње Полимље и Потарје“, Етнографски зборник Српске краљевске академије, књ. VI, Београд 1902, стр. 316-317). У близини споменутог гробља се налази и топоним који носи име Брашњевина.

Павле Ровински, на основу мноштва преосталог мраморја и њихових украса, указује да је тадашње средњовјековно дробњачко становништво било не само многобројно него и „имућно и културно“. Димитрије Сергејевски, истражујући некрополу на стародробњачком локалитету Петрове цркве у Оногошту, износи мишљење да се ради о прворазредним споменицима који пружају мноштво елемената за боље разумијевање српске културне баштине и средњовјековних надгробњака. Шефик Бешлагић је гробље у Пошћењу назвао „Некрополом дробњачке властеле“.

Аутор: Александар Јакшић, август 2026

Google Sites

Report abuse